Многобројна су предања и митови везани за поједина места ове чудесне планине, попут легенде о Девојачкој стени, на путу за манастир Градац, која је добила име по непознатој девојци која се бацила са стеновитог врха, бежећи испред турских војника.
Уздигнута као чудесно зелено острво у усталасалом мору старовлашких планина, Голија се као огромни див, дуг 32 километра, сместила између река Ибар, Моравица и средњег тока Студенице, те планина Радочела и Пештера. У њеном подножју, у селу Куманица, око 17 км југозападно од Ивањице, на старом, запуштеном путу, проходном искључиво за пешаке и коње, у близини воденице поточаре, протегао се преко реке Моравице и једнолучни камени мост из доба Немањића (дужина 14 м, ширина 2,40 м), кога зову и „Римски мост”. Овим мостом су према Санџаку некада давно ишли трговачки каравани, а данас га користе само пешаци, док се око њега гранају брдски путићи, којима путник намерник може да се отисне у истраживачку авантуру упознавања Парка природе Голија, те Резервата биосфере „Голија-Студеница”, који се простире на 53.804 хектара.
Голија је једна од најлепших и шумама најбогатијих планина. У неким деловима могу се видети стабла висока и до 40 метара, а њена флора чини 25 процената биљног света Србије. Богата је и бујним пашњацима и многобројним изворима чисте воде, бајковитим језерима и културним споменицима с краја 12. и почетка 13. века, о којима се с колена на колено преносе легенде у горштачким домаћинствима у 32 села и 150 засеока, колико их ту има.
Црква Светог Преображенија
На самој ивици дубоке провалије, одакле се пружа невероватан поглед на околна брда, долине, села и литице, стоји црква Светог Преображенија у Придворици, типичан представник средњовековне рашке школе. Помиње се и у Немањиној повељи, датој манастиру Студеница, као манастир у коме су боравиле монахиње и израђивале дивне тканине, па се домаћа радиност рано развила у Придворици и суседним селима. Према легенди, у време када је Стефан Немања завршавао Студеницу, око 1195, цркву је подигао његов вазал. Четири века касније је обновљена, а данас је ту мушки манастир. У непосредној близини, на обронцима планине Радочело (највиши врх 1.643 мнв) налази се испосница Светог Саве, удаљена око 12 километара од манастира Студеница. Испосница је озидани пећински комплекс у окомитој стеновитој литици, до кога се долази уским дрвеним мостићем приљубљеним уз стену.
Јанков камен
Мало је планина у Србији које имају тако разгранату мрежу савршених шумских бициклистичких стаза, тврде бициклисти, који не пропуштају трасу која почиње од насеља Одвраћеница на 1600 мнв, одакле је и најбољи спуст према Новом Пазару, Рашкој, Пештеру, Сјеници, Ивањици, те чаробној долини Студенице, кроз најлепше и најгушће голијске шуме. Од Одвраћенице макадамски пут води и до највишег врха Голије, Јанковог камена, одакле следи уживање у чудесном спуштању кроз густе четинарске дрвореде, па мешовите шуме, до села Градац, где се на имању Драгутина Ћурчића налази надалеко чувени Градачки крст, с хришћанским симболима из 1662. године.
Село Градац раштркало се на надморској висини од 535 до 940 метара, у горњем сливу реке Брвенице, која извире у центру села. Чине га Котраже (Радовићи и Чорбићи), Горњи Градац (Чорбићи, Главица, Мунаци и Раковићи) и Доњи Градац (Весовићи, Николићи и Чешљари).
Манастир Градац
У Горњем Градцу, у Мунацима, на уздигнутој заравни изнад Градачке реке, налази се манастир Градац из 13. века, изграђен у маниру Рашке школе са утицајем готичке архитектуре, као задужбина Јелене Анжујске. Припада такозваној ибарској културно-туристичкој зони у којој се, поред њега, налазе и манастири Жича, Студеница, Стара Павлица, Нова Павлица и Бањска, те тврђаве Маглич, Брвеник и Звечан, груписани на релативно малом простору.
До манастира Градац се стиже Ибарском магистралом, а осам километара од Рашке ка Краљеву, код Марковог конака, скреће се лево. Манастир данашњи изглед добија крајем 19. века. Богато украшена црква посвећена је Благовестима. У склопу манастира је и црквица Светог Николе у којој је сачуван живопис из 14. века. Монахиње се данас баве иконописањем, ткањем и производњом амбалаже. У храму се налазе две гробнице, у једној је сахрањена краљица Јелена, а у другој њена кћи. Према легенди, из љубави према Јелени Анжујској, српски је краљ Урош пред њен долазак у Србију наредио да се долином Ибра, од Краљева до Рашке, посади јоргован, да би је подсетио на родну Провансу.
Слапови на реци Изубри
Пецароши, берачи лековитог биља и планинари воле да долазе и у гостољубиве Девиће, село у самом средишту резервата биосфере, на 740 м надморске висине, на ушћу Брусничке реке у Студеницу. Ту се пеца поточна пастрмка, бере преко 100 врста лековитог биља, али и шумско воће и печурке, а посебна атракција су слапови на реци Изубри. У близини Девића је и језеро на Јелаку, природни феномен, где се у време сушних дана ниво воде подиже, а у време кишних дана смањује. Пастрмке поточаре има и у бистрим водама Моравице и Ношнице, а калифорнијске у селу Међуречје. На Брадуљичкој реци налази се мрестилиште поточне пастрмке, јединствено у Србији. У близини је и село Лиса, где се иде због природне лепоте Хаџи-Проданове пећине и језера у Вучковици, али и дивних домаћина, који госте упућују у тајне печења ракије и нуде локалним специјалитетима, сиром и пршутом. Ту се најбоље одмара, слуша ветар у крошњама или шета до брда Венац, одакле пуца видик на све стране.
Сватовско језеро
На северозападној страни Голије налази се чувено Дајићко језеро, које називају и Тичар језеро, јер је испод узвишења Тичар, на 1438 метра надморске висине, у густој четинарској шуми. Сваког 21. јула ту се одржава сабор, који посећују мештани и туристи. Троугластог облика, као неко свевидеће горско око, језеро је формирано од атмосферских падавина које су временом направиле удубљења. Ово језеро, дугачко свега 10 до 15 метара, било је инспирација за многобројне легенде, али и научне радове. О њему су писали и Јосиф Панчић и Јован Цвијић, а проучавао га је и Недељко Кошанин, који је око 1900. године записао и многобројне легенде, попут оне да се ту окупљају горске виле. Мештани га зову и Сватовско језеро, према предању да су се ту утопили сватови.
Митови и легенде нераздвојиви су део фолклора Голије, а једно од најлепших народних предања је о два побратима Рајку и Јанку, који су се кладили ко ће пре да изнесе повећи камен на врх Голије. Рајко је брзо носио свој камен и близу врха се спотакао и испустио га и камен је пао у поток. Јанко је полако носио свој камен, али је сигурно стигао до врха. Отуда се врх Голије зове Јанков камен, а поток у који се откотрљао Рајков камен мештани називају Рајков поток.