Održana radionica „Izrada plana upravljanja za manastir Studenicu“

9. novembra 2018. Vesti, Kultura, Naslovna0

U Manastiru Studenici održana je 5. i 6. novembra radionica na temu: „Izrada Plana upravljanja za manastir Studenicu“, koju je organizovao Republički zavod za zaštitu spomenika kulture uz podršku Ministarstva kulture i informisanja i Manastira Studenice.

Izrada Plana upravljanja za Manastir Studenicu je  od posebnog značaja imajući u vidu njen status na Listi svetske baštine , na koju  je upisan još 1986. godine. Izrada planova upravljanja za kulturna dobra  upisanih na Listu, predstavljaju nezamenljiv instrument strateškog upravljanja kulturnim nasleđem i njegovog očuvanja.

Na radionici su prisustvovali, svojim učešćem i diskusijama doprineli radu i njenoj uspešnosti arhimandrit dr Tihon (Rakićević), iguman sa bratsvom manastira Studenice, predstavnici lokalne zajednice, Ministarstava i ustanova zaštite kulturnog i prirodnog nasleđa. Ispred Stručnog tima Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Beogradza izradu Plana upravljanja, radionicom su moderirale mr Maja Đorđević, arheolog i dr Nevena Debljović Ristić, arhitekta konzervator.

Radionicu je otvorio arhimandrit dr Tihon (Rakićević) svojim izlaganjem na temu: „ Manastir Studenica kao kulturno dobro u odnosu na tipik Sv. Save“. Iguman je naglasio da je monaštvo garant opstanka kulturnog dobra, ali da veliki manastiri zahtevaju veliku brigu, tako da naša država prepoznaje manastire kao deo sopstvenog identiteta i u njih ulaže, o njima se stara, a da će monaha uvek biti koji će se vraćati izvorima duhovnosti. Svoje izlaganje je završio konstatujući da imamo dve vojske koje marširaju odvojeno, a bore se zajedno kada je u pitanju očuvanje manastira Studenice.

Priređen je niz izlaganja koja su poslužila da se učesnici radionice obaveste o stanju konzervacije manastira Studenice, o jedinstvenom sakralnom pejzažu koji se prostire uz sliv reke Studenice, o vrednostima i značaju  kulturnog dobra Manastira Studenice, o odnosu Plana upravljanja i UNESCO rezervata biosfere Golija-Studenica, o njegovom upravljanju i zaštitom, kao i o prostornom planiranju, ali i o gašenju šumskih požara i životu lokalnog stanovništva na Goliji.

Drugi deo radionice odnosio se na izradu SWOT analize za kulturno dobro Manastir Studenicu. Učesnici radionice bili su podeljeni u četiri grupe sastavljene od učesnika više zainteresovanih strana. Predstavnik svake grupe pojedinačno, izložio je uvide do kojih su učesnici došli tokom grupne diskusije. Rezultati analiza pokazali su da se strategija upravljanja kulturnim dobrom mora definisati kroz sistem sačinjen od savremene mreže partnera, svako sa svojim specifičnim zadacima, ali i svi objedinjeni zajedničkim ciljevima i interesima.Nesumnjivo najvredniji resurs  jeste Manastir Studenica sa svojim bogatim prirodnim, kulturnim i duhovnim  vrednostima u okruženju.

Utvrđene slabosti odnosile su se na šire područje manastira : na neadekvatnu infrastrukturu, lošu demografsku sliku, iseljavanje, nezaposlenost, obrazovanje, nedostatak ekološke svesti, bespravnu izgradnju, korišćenje vodenih resursa, nedostatak domaćih proizvoda i dr.,  dok su mogućnosti definisane kroz korišćenje prirodnih resursa, zapošljavanje, seoski turizam, uključivanje privatnog sektora, duh gostoprimstva kojom se pokazuju tradicija, znanje i veštine prisutne na ovim prostorima. Predloženo je organizovanje celogodišnjeg kulturnog i duhovnog kalendara, kao i  mreža kulturnih ruta ka Rudnu, Savovu, Pridvorici, koji bi bili integrisani u turističku ponudu studeničkog kraja kao svojevrstan potencijal.

U narednom periodu jedan od prioritetnih ciljeva biće formiranje  Odbora koji će definisati odgovarajuće strategije zasprovođenje aktivnosti koje su utvrdile sve zainteresovane strane.

Ova radionica predstavlja početak zajedničkog rada na Planu upravljanja kulturnim dobrom manastirom Studenica i on će biti otvoreni dokument koji se tokom izrade može ažurirati u svetlu jasnog definisanja svih važnih ciljeva radi unapređenja očuvanja kulturnog dobra, ali i poboljšanja uslova života lokalnog stanovništva.