Rekonstrukcija isposnice Svetog Save [video]

10. juna 2018. Vesti, Video, Naslovna0

Sveti Sava je na kamenim liticama između Radočela i Čemerna sazidao dve isposnice, od kojih je posebno poznata Gornja. U njoj je Sava, po predanju, napisao Studenički tipik i Žitije Svetog Simeona. Počela je rekonstrukcija tog objekta i pećinskog kompleksa.

Čak i za iskusne majstore beogradskog preduzeća „Koto“, put do Gornje isposnice Svetog Save u vrletima Radočela nije nimalo lak, ali njihov rad na rekonstrukciji objekta u jednom od najzanimljivijih pećinsko-manastirskih kompleksa, ne samo u Srbiji, mnogo je teži i složeniji.

„Tako da su za prenos materijala korišćeni konji, za prenos skele i svih ugradnih elemenata. Ono što je bilo jako teško je pripremati sve na licu mesta pošto su svi elementi konstrukcije ugrađivani ovde na licu mesta“, kaže rukovodilac gradilišta Stefan Milosavljević.

Projektom rekonstrukcije Savine isposnice nad provalijom dubokom oko 1.000 metara obuhvaćena je demontaža dotrajale konstrukcije, sanacija nosećih kamenih stubova, kao i izrada novog prilaznog mosta i glavnog drvenog objekta.

„Radimo ovaj posao od jutra do uveče i nastojimo da ga završimo i što kraćem roku i što kvalitetnije“, ističe tesar Novica Pavlavić.

„Došao sam da pravim ovu svetinju ovde, jer ovo je ukras studeničkog kraja i mog kraja, i cele Srbije“, kaže Milanko Tulumbić.

Od vremena Nemanjića Gornja isposnica je za monahe mesto tihovanja i najvećih asketskih podviga. Međutim, zahvaljujući Svetom Savi, njenom graditelju, bila je i prvi centar srpske književnosti.

„Godine 1619. u isposnici je bila pisarska škola. Monah Averkije, obrazovani hilandarski monah, prepisao je Studenički tipik zajedno sa Žitijem Svetog Simeona koje je pisao Sveti Sava“, rekao je arhimandrit Tihon Rakićevoć, starešina Manastira Studenice.

Po kazivanju bratstva Manastira Studenice, koje ima značajnu ulogu u ovom graditeljskom poduhvatu, isposnica će za sva vremena ostati monaško prebivalište, tiho i tajanstveno, kao što je i bila više od osam vekova.

Izvor: Milanko Danilović, RTS