Најава: Празник преподобне мати Анастасије у манастиру Студеница

Прослава празника преподобне мати Анастасије Српске у манастиру Студеница почеће свеноћним бдењем у понедељак 3. јула у 21.оо ч . Свету Архијерејску Литургију  4. јула са почетком у 8.30 служиће  Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин  уз молитвено учешће свештенства, монаштва и верног народа.

У житијима светих за 21 јун ( 4 јул по новом), преподобни Јустин Нови пише да је принцеза Ана била кћи ромејског цара Романа Четвртог Диогена, али прави временску грешку, јер је он владао сто година раније (1068- 1071; за њега је везан проналазак моштију преподобног Прохора Пчињског).

У науци немамо тачно одређено њено порекло. Но то за нас није толико важно. Она је била жена великог рашког жупана Стефана Немање који је ујединио српске државе , постао родоначелник средњовековне династије која ће верски и духовно дефинисати пут нашег народа у историји. Уједно се око чланова породице те династије рађа култ хришћанског светитеља и просветитеља, у првом реду мислимо на светог Саву и преподобног Симеона Мироточивог ( Стефан Немања).

Родила је три сина: Вукана , Стефана ( будућег првог српског краља- Стефана Првовенчаног, у монаштву монах Симон), и најмлађег Растка , будућег Светог Саву.

Када је њен муж краљевску круну заменио монашком ризом, она је следовала његовом примеру.

У тропару службе пише “ богата добрим делима (врлинама), кротошћу и благочестијем украшена, засијала је светлост ( људима) живота твог, зато те је Бог благословио да будеш мајка рода нашег Светилника ( Свети Сава и преподобни Симон), зато ти сви певамо; Радуј се преподобна мати Анастасија. А у кондаку црквени химнограф каже: ” у благословеном браку поживевши, нескверно си сачувала законску (брачну) целомудреност, децу си кротко пре свега учила да воле Бога ( и ближње), сада Њему предстојиш ( у сабору светих) и молиш се (за нас), помени и нас који ти кличемо; Радуј се преподобна мати Анастасија.

Њене свете чудотворне мошти леже у нашем светом манастиру Студеници,који је њен муж подигао за покој и умножење монашког чина, а уједно и себи као породичну гробницу.