Студеничко четворојеванђеље је једина сачувана рукописна књига из старе библиотеке манастира Студеница која датира из прве половине XVI века.
Студеничко јеванђеље је српскословенско рукописно напрестолно јеванђеље, исписано ресавским правописом на 407 листова хартије, крупним уставним калиграфским писмом, средином XVI века. Текстови четворице јеванђелиста Матеја, Марка, Луке и Јована почињу предговорима архиепископа Теофилакта Охридског. Почетак сваког јеванђеља истакнут је богато колорисаном орнаменталном квадратном заставицом испуњеном преплетном лозицом, као и раскошним иницијалним словом на почетку текста. Илуминацију је радио добар цртач који је имао изванредан смисао за боје и био склон племенитим односима кобалтно плаве и злата, чиме се одликује старо српско монументално сликарство.
О значају књиге сведочи нам рестаурација њених листова и повеза почетком XIX века. Књигу је преповезао Мојсије Ивановић 1824 године у манастиру Каленићу, о чему постоји запис у самом рукопису. Дрвене корице су пресвучене мрком кожом са утиснутим крстастим орнаментом. Никанор Ружичић, ректор београдске богословије и епископ жички, оставио је запис на страницама рукописа о својим посетама манастиру Студеница 1886. и 1887. године.
Комплетан процес конзервације ове драгоцене књиге урађен је 2015. Године посредовањем Народног музеја Краљево, одељење за заштиту, конзервацију и рестаурацију Народне библиотеке Србије. Овом приликом књига је и микрофилмована, а Јеванђеље је крајем новембра исте године враћено манастиру Студеница.
