Свети Сава дочекује госте у Студеници

Када гране пролеће и у Студеницу почну да пристижу посетиоци, и домаћи и страни, у Трпезарији Светог Саве моћи ће да виде нешто сасвим ново – статуу некадашњег српског принца, који ће им се обратити чувеном реченицом: „Као што знате, било је ово место као пусто ловиште зверова.”

Управо је на овај начин Свети Сава 1208. године писао о почетку градње „мајке српских цркава”, а свим путницима намерницима обратиће се дигитализована фигура првог архиепископа аутокефалне Српске православне цркве, рођеног као Растко Немањић.

Захваљујући новим технологијама, посетиоци ће моћи да виде оно што је сада у Студеници, али и хронолошки приказ настајања и изградње манастирског комплекса, тродимензионалне представе знаменитих личности које подсећају на најважније информације о манастиру, интерактивне фреске, виртуелне филмове који вам омогућавају да „полетите” изнад манастирског комплекса.

Студеница снимљена дроном

Због чега је управо овај наш манастир изабран за пилот-фазу пројекта у оквиру које је извршена дигитална надградња манастирског комплекса и креирана савремена поставка у оквиру визиторског центра?

Како пише у ексклузивно и богато урађеној монографији која прати овај пројекат, разлог је чињеница да је Студеница на Унесковој листи заштићених споменика светске културне баштине, али још више због њеног симболичног статуса „мајке српских цркава”.

Игуман Тихон

„Аутори концепта и интерактивног дизајна Марко Тодоровић и Јана Родић, уз стручњаке из области уметности, архитектуре, археологије, историје уметности, Трпезарију Светог Саве, један аутентичан простор који се данас користи на исти начин као што се користио пре више од осам стотина година, претворили су у модеран визиторски центар.“

– Сав садржај понуђен је на чак осам језика: на српском, енглеском, руском, кинеском, немачком, француском, италијанском и јапанском. Већину интерактивних експоната посетиоци могу да активирају уз помоћ АР апликације за мобилне телефоне, која сваки мобилни телефон потенцијално претвара у својеврсни дигитални портал, кроз који је могуће завирити и оживети приче које ово свето место чува у ходницима времена – каже Марко Савић, координатор пројекта.

Наравно да је био велики изазов приближити историју Студенице, старе више од осам векова, домаћим и страним посетиоцима.

– Српски манастири представљају комплексна чворишта културног, историјског и духовног наслеђа српског народа. У култури народа чију су егзистенцију обележили дисконтинуитети, манастири остају усамљени симболи континуитета који сеже до почетка настајања српске нације и државе. Овај пројекат настао је у доба цивилизацијске транзиције из аналогне у дигиталну еру. После више од две хиљаде година хартија и мастило престали су да буду доминантни инструмент, како за изражавање, тако и за спознају људских мисли. Присуство српског културног наслеђа у дигиталној сфери, његова доступност и приближавање новим генерацијама уз помоћ нових технологија, требало би да представља један од императива одговорне културне политике. Имајући у виду значај Студенице, која је и на Унесковој листи заштићених споменика светске културне баштине, могу слободно да кажем да је за нас овај пројекат био највећи изазов у досадашњем раду – признаје Савић.

Кивот Св. Краља Стефана Првовенчаног

Осим посете визиторском центру, у којем се, како напомиње игуман Тихон, превасходно приказује такозвана проширена стварност, посетиоци ће кући моћи да понесу и монографију.

– Она је такође дигитализована и интерактивна је. Монографија ће моћи и поштом да се наручи, па ће тако и странци и наши људи у дијаспори моћи да скину апликацију и користе је управо онако како ми то овде можемо. Ауторка текстова је историчарка уметности Миљана Матић, текстови су квалитетни, а подаци су више пута проверавани – истиче игуман манастира Студеница архимандрит Тихон Ракићевић.

Шта говори Свети Сава

Свети Сава посетиоцима „говори” две значајне ствари. Прва је почетак Студеничког типика, који је истовремено почетак Житија Светог Симеона, где он говори како је Немања одабрао место за Студеницу. Друга је 12. глава Студеничког типика, која говори о положају Студенице унутар црквено-државних закона у време Светог Саве, када су закони истовремено били и црквени и државни. Значи, 12. глава прописује статус Студенице у хијерархији наше државе, објашњава игуман Тихон.

Извор: Политика

Оставите коментар