U Studenici

15. oktobra 2018. Pesme o Studenici0

Mog’o bi čovek stajati dovek

ovde gde kamen na Nebo miriše,

dok razum sluša šta govori duša

osećaš kako svetinja diše.

Nevidljivo bilo u grudima milo

vraća damare večnog života,

prostor i vreme, strah i dileme

nestaju u okenanu krasota.

*

Tu gde su boje skuplje od zlata,

celo je Nebo stalo pod svod.

Tu gde se sreću Istok i Zapad,

u većnost plovi mermerni brod.

*

Tiho, bez šuma, na jeziku uma

neznano, tajno zbore nebesa,

unutrašnjem sluhu i lako je duhu

kao da nisi od krvi i mesa.

Večnost bez kraja u jedno spaja

Danas i juče u stvarnost istu,

Bogom jaka loza predaka

miluje svoje čedo u Hristu.

*

Tu gde su boje od zlata skuplje,

Stvari lepotom zrače iznutra.

Sve mudrosti svetske odjekuju šuplje

Tu gde su danas i juče i sutra.

*

Tu gde od zlata skuplje su boje,

Divna je istina slikana davno.

Promislom Božijim da večno postoje,

Da nas nadahnjuju pravoslavno.

***

Autor: Nebojša Mastilović