Заносни мирис јоргована се већ седам векова сваког пролећа шири долином Ибра од Краљева до Рашке. Овај крај тада постаје место изузетне природне раскошне лепоте. Опојни мирис јоргована подсећа на романтичну причу о француској принцези, касније српској краљици, Јелени Анжујској и српском краљу Урошу I Немањићу. Ова Долина јоргована представља љубавно завештање краља Уроша из XIII века, његовој супрузи Јелени Анжујској.
Легенда каже да је из љубави према Јелени Анжујској српски краљ Урош I Немањић пред њен долазак наредио да се путем којим ће она допутовати, целом долином Ибра од Краљева до Рашке, посаде све познате врсте јоргована. Желео је да улепша суре литице долине и тако будућу краљицу подсети на родну Провансу. Тако је будућу српску краљицу дочекала Долина јоргована. Тај гест изузетне пажње и дивљења одушевио је Јелену Анжујску и она је уживала у опојној чаролији мириса јоргована који ју је пратио све до будућег мужа. Краљ Урош I ју је дочекао са расцветалом долином јоргована, испред замка Маглич, са жељом да је сваког јутра буди мирис њеног омиљеног цвећа. Био је то каваљерски потез, без премца чак и у краљевским круговима.
Сматра се да Јелена Анжујска до доласка у Србију није видела свог будућег мужа, али је његов свадбени дочек са јоргованима потпуно везао њено срце за Србију. Једним краљевским гестом који је храбре српске ратнике приморао да закратко постану баштовани, Србија је добила много више него свим дотадашњим ратовањима.
Долина јоргована почиње код града Краљева, једног од знаменитих градова централне Србије, који је данашње име добио 1882. године после проглашења Србије за краљевину и крунисања краља Милана Обреновића у манастиру Жича. Манастир Жича, прво седиште српске православне цркве је подигао Стефан Првовенчани, где је и крунисан за првог српског краља. По легенди, у том манастиру је крунисано седам српских краљева за које су отварана по једна врата, а затим зазидана. Зато је, у народу зову и „седмовратом Жичом“. Долину јоргована окружује средњовековни град Маглич из XIV века са осам кула.
У долини реке Ибра и Рашке, од Краљева па на југ до испод Новог Пазара, рођена је српска средњовековна држава. Неки је, зато, зову Долином краљева, а други Долином јоргована. Ово је долина са драгоценим српским средњовековним манастирима. Ту је и манастир Студеница, уписан на листу светске културне баштине Унеска.
Јорговани су вековима цветали и мирисали и тако симболисали љубав и поштовање које је српски народ гајио према племенитој краљици Јелени, чувеној по својој мудрости и образовању. Она је допринела значајно културном успону средњовековне српске државе. Оставила је значајан траг у просветитељству, јер је њен дом био и училиште, али и прва библиотека – такозвано књигохранилиште. Њеном заслугом су неке значајне књиге преписиване за потребе манастира. Звали су је првом српском учитељицом, јер је у свом дому окупљала сиромашне девојке из тог краја и подучавала их разним пословима. Црква ју је после смрти канонизовала као светицу. У браку са Урошем I, трећим сином Стефана Првовенчаног, Јелена је родила два сина, Драгутина и Милутина.
Опчињена лепотом овог краја, краљица Јелена је 1270. године саградила манастир Градац где почива као монахиња. Овај манастир спада у ред најпознатијих српских манастира средњег века, а фреске које су, доста оштећене, припадају врхунцу монументалног стила XIII века.
Владавина краља Уроша I се сматра за доба процвата Србије. Он је проширио границе српске средњовековне државе на југ. Започела је експлоатација рудника у Србији што је довело до економског напретка и развоја занатства и трговине. Економски развој је подстакао развој српске културе и опште благостање.
У част љубави Јелене Анжујске и српског краља Уроша I Немањића почетком маја, када су јорговани у пуном цвату, одржава се манифестација међународног карактера која носи назив “Дани Јоргована“. Тада сем Краљева оживе и средњовековни град Маглич и манастир Жича.