Мештани села Градац, поред истоименог манастира надомак Рашке, сами су каптирали и уредили извор лековите воде. Тако су направили Градачку Бању за коју се надају да ће подстаћи развој сеоског туризма.
Средњовековни Градац је задужбина Јелене Анжујске. Испод самог манастира вековима већ постоји и извор лековите воде. Народ га зове очни извор јер лечи обољења очију.
По легенди, краљица Јелена Анжујска је подигла манасир Градац изнад овог извора у знак излечења њенго сина, потоњег српског краља Драгутина, који је био слеп на рођењу. Ако је манастир дело једне српске краљице из доба Немањића онда је овај извор задужбина народа овог краја. Сви који су могли учествовали су својим радом или добровољним прилозима у каптирању воде и уредјењу читавог платоа. Приступили су томе са вером и надом да ће им извор донети благодети.
„Многи хидрогеолози су радили око овог извора али је он својом вољом остао народни извор. Нико није успео да га флашира или одведе. Народ је то урадио и он је целом свету доступан“, каже Миле Чорбић, председник Месне канцеларије Градац.
Поред извора уредјена је и Градачка Бања. Има аутентичне воденице у којима се меље жито. Јаз са Градачке реке представља посебну атракцију. Бања прима и прве госте.
„Сеоска домаћинства могу да пласирају своје производе туристима, да остваре приход и тако постану одржива. Млади би остали да живе на овим просторима и тако зауставили неминовну миграцију која прети да опустоши Србију“, каже др Раде Јовановић, научни саветник у Институту за пољопривреду.
Етно село “Градачка бања ” је направљено као репрезентативно место за одмор, рекреацију и релаксацију од свакодневног посла и стреса којем је савремени човек изложен.
Етно село сe састоји од јединствено уређеног парка са два цетрална објекта воденице са 2 апартмана са укупно 14 лежајева , кухињом и трпезаријом, терасама и летњом баштом изнад беспрекорно чисте планинске реке. У саставу излетишта парка је и извор лековите ‘’Очне воде‘’који помаже у лечењу неких очних болести а благотворно делује и на органе за варење.
Домаћа храна произведена на сопственом газдинству ( производња кајмака , сира и других млечних производа, сопствени пастрмски рибњак, водениоце поточаре са асортиманом свих врста брашна од разних житарица кукуруза, ражи, хељде, јечма) као и изузетно висок ниво њеног припремања су основа специфичне понуде етно села.