Jeleni i košute na obroncima Čemerna

29. jula 2020. Vesti, Naslovna, Prirodne lepote0

Studeničani i ostali žitelji sela na obroncima Čemerna koji su mlađi od 60 godina mogli bi najesen da se začude, a možda i prepadnu od zvukova iz šume koji se ovim prostorima nisu čuli od polovine prošlog veka; biće to rika jelena!

Kralj šuma – evropski jelen u našim krajevima je poslednji put viđen 1962. godine na Odmenjskoj vodi.

Foto : Lovačko udruženje Kraljevo

Lovačko udruženje Kraljevo 18. jula je u selu Ponore pustilo na slobodu 28 košuta i jelena i 5 teladi, koji su prethodnih šest meseci proveli u rezervatu sagrađenom prošle godine ispod vrhova Čemerna. Na ovaj način počeo je proces reintrodukcije jelenske divljači na prostoru na kome je živela još u vreme Stefana Nemanje. Ovim je počeo završni i najkompleksniji deo naučno-istraživačkog projekta koji vodi Uprava za šume pri Ministarstvu poljoprivrede, a u saradnji sa Lovačkim udruženjem Kraljevo, na čijem je čelu Uroš Đoković:

Maksimalan kapacitet lovišta je 200 jedinki. Prema rečima Đokovića, jelenska divljač je vrlo sklona migracijama, ali na odabiru lokacija na kojima će se raditi reintrodukcija radilo se pune dve godine i to na naučnoj osnovi. Uz domaće stručnjake bila su uključena i po dva profesora iz Italije i Slovenije.

– Razmatrano je više lokacija, izbor je pao na Studenicu, tačnije Čemerno, i Taru. Kod nas je nadmorska visina nešto viša od Bukovika, odakle su stigle ove jedinke, ali sada uz hranu koju im još uvek obezbeđujemo, postoje i veliki izvori prirodne hrane, šume i pašnjaci. Uvereni smo da će im ovo stanište odgovarati. Uostalom, jeleni i košute su ovde i živeli do polovine prošlog veka – kaže Đoković.

Iako pušteni na slobodu, jeleni i košute u pratnji teladi i sada noću dolaze na hranilište u manjim grupama. Ovo je snimak načinjen u junu dok su još bili u ograđenom prihvatilištu.

Ali mogao bi se neko zapitati ako je stanište tako pogodno za evropskog jelena, zašto je onda nestao sa ovih prostora. Odgovor je jednostavan i surov – prekomerni lov i krivolov. Čovek je ne samo oterao, nego poubijao jelene i košute! Da se to ne bi desilo i ovoga puta, preduzete su brojne mere:

– edukacija lokalnog stanovništva;

– edukacija lovaca;

– video nadzor;

– materijalno i tehnički opremljena lovočuvarska služba;

Onima koji se plaše da se divljač ubacuje samo iz komecijalnih razloga, da bi bila lovljena, Đoković poručuje:

– Lova neće biti sigurno u narednih desetak godina! Za potpunu reintrodukciju divljači u stanište iz koga je nestala potrebne su nekada i dve decenije. Kapacitet ovog lovišta je 200 jedinki jelenske divljači. Tek ako to ostvarimo, moći ćemo da razmišljamo o selektivnom odstrelu.

Analize pokazuju da bi ovo prvo krdo jelena i košuta trebalo uspešno da prevlada i prirodne zamke. Prvenstveno zato jer je stiglo iz lovišta u kome je bilo predatora, što znači da životinje imaju očuvan instink za samoodržanje. Đoković kaže da o tome svedoči i njihovo obazrivo ponašanje svih ovih meseci, odnosno da se nimalo nisu pripitomili niti navikli na lovočuvare.

– Najopasniji predatori na našem području su vuk i medved. Naše krdo je imalo prilike da se sreće sa vukom, ali ne i sa medvedom. Procenjujemo da na prostoru kojim gazduje naše udruženje ima oko 15 medveda. I oni se dosta kreću, uglavnom nisu u grupama tako da verujemo da će jeleni znati da se sačuvaju.

Oko hiljadu lovaca koji su članovi Lovačkog udruženja Kraljevo, lovačka udruženja sa okolnih područja, stanovništvo studeničkog kraja, policija, sudstvo… svi su sada u velikoj misiji – moraju pomoći evropskom jelenu, šumskom kralju, da se vrati na teritoriju kojom je nekada suvereno jezdio.

Radmila Vesković / Portal Krug