Kошанинова језера су два језера, мало и велико, у облику елипсе, на око 900 метара надморске висине. Налазе се на јелаку, у ували на северној страни Црепуљника.
Налазе се у сливу Студенице а име су добила по знаменитом српском ботаничару Недељку Кошанину, рођеном у овом крају.
До ових језера из Ивањице се стиже асфалтним путем до Придворице (око 25 км), где се скреће на исток и наставља шумским путем дугим шест километара, који није погодан за превоз путничким колима. у непосредној близини ових језера се налази манастир Придворица, на путном правацу који води до манастира Студеница.
Посебно је занимљив феномен везан за ово језеро: када су кишни дани ниво воде у језеру опада, а када је време сунчано – језеро надолази. Легенда каже да су се виле окупљале и играле коло код ових језера и да сваки бусен на великом језеру представља једну вилу. Вилино коло представља круг у трави, посебне боје, различите од растиња које окружује Кошаниново језеро. Када се на пашњаку угледа вилино коло, то је поуздан знак да су се ноћ пре, на том месту, окупиле горске виле и играле до првих сунчевих зрака. Уколико би младић или нека несмотрена девојка угазили у овај травнати знак, виле би им узимале разум, а из љуштуре од тела за кратко време истекли би животи. У случају да крава или овца угазе у вилино коло млеко би им пресахло или би се замутило.
Велико језеро је обрасло вегетацијом и само мањи делови језера налазе се под водом, са ободним деловима обраслим шумом. Кошаниново језеро (велико) пружа се у правцу исток-запад. Дугачко је око 180 m, а широко скоро 100 m. Према западу благо пада, па се ствара утисак да је састављено од два дела. Око језера су углавном шуме букве, јеле и смрче, а на јужној страни борови. Велико језеро у суштини представља једну специфичну биљну формацију, јер се у овој тресави увелико населио Carex paniculata – метласта оштрица. Ова биљка је формирала велике и високе бусене, тако да изгледају као некаква седишта. У рано пролеће сви ти бусени изгледају као беспрекорна седишта, јер су прошлогодишњи листови осушени и полегли. У време када тресава озелени бусени се међусобно додирују и на појединим местима језеро изгледа као ливада. У стварању тресаве учествују и маховине. На великом броју бусена јављају се бреза или смрча, које се овде понашају као полупаразити.
Западно од великог језера, иза једног малог превоја, налази се мање језеро. Мало Кошаниново језеро је водена површина која се релативно брзо празни. С обзиром да је мало језеро неколико метара више од великог језера, вода повремено отиче бочним каналом у дужини од тридесетак метара у велико језеро. Мало језеро је дугачко 90 метара са укупном површином 29 ари, издуженог је облика са дубином од око 7 метара. На основу чињенице да се жабе налазе само у горњем делу језера, истраживачи (Б. Матијевић и М. Гајић) су утврдили да је вода у доњој тресави Кошаниновог језера слана.