Извор: Круг
Краљ шума, европски јелен, успешно се прилагодио слободном животу у ловишту „Студеница“, где су прошле године убачене 33 јединке. За месец дана очекују се и прве принове, а крајем године биће насељено још једно крдо од 20-ак јелена, кошута и телади
После 60 година обронцима Чемерна изнад Студенице од јула прошле године слободно галопира најплеменитија дивљач у нашем делу света – европски јелен! Прву зиму на слободи успешно су пребродили, без губитака, каже Урош Ђоковић, председник Ловачког удружења Краљево. Истиче да нису откривени трагови који би наговештавали да је крдо током зиме претрпело икакве губитке, било од природних предатора, било од ловокрадица. Ова јеленска заједница се поделила у неколико породица, које слободно језде шумама и пашњацима:
– Мониторинг показује да се крећу подручјем Бажала, Понора, Ђакова, Савова, па све до Толишнице, а силазе и до Маглича. Најчешће су на око 600-700 метара надморске висине. Јелен је миграторна животиња, иде за храном и минералима. Прва година на слободи показала је да су се добро прилагодили станишним условима, који су одлични. Одговара им шумска саставина, обиље биомасе, клима. Крећу се шумама, али и пашњацима, а на хранилишта долазе углавном ноћу – извештава за портал КРУГ Урош Ђоковић.
За месец дана очекују се и прве принове. Парење јелена траје од августа до октобра, у зависности од климатских услова, а кошута носи младунче 32 до 36 недеља. Претпрошле зиме из ловишта Буковик код Ражња у прихватилиште на Чемерну стигло је 28 јединки, 18. јула када су у Понорама пуштене на слободу, крдо је већ било богатије за пет телади.
Јеленска заједница је под озбиљним наџором и заштитом ловочуварске службе, тако да су им најозбиљнија претња природни предатори, а то су у ловишту „Студеница“ вук и медвед. Ловочувари закључују да су јелени сигурно имали визуелни сусрет са овим предаторима, али вероватно не и блиски сусрет. Од природних непријатеља јелени морају научити да се сами штите, а од људи-предатора штите их ловочувари и техника:
– Имамо неколико хранилишта и довољан број камера за видео наџор. Локације мењамо и оне су тајне ради заштите од евентуалних ловокрадица. Лова неће бити сигурно наредних десетак година. Оптималан број јединки за ловиште „Студеница“, које има 35.000 хектара, је 200 и очекујемо да ћемо тај број достићи за десет година. Прописно смо обележили да је ловиште под видео наџором, тако да снимци евенуталних ловокрадица могу бити коришћени као доказ. Крдо није у потпуности препуштено природи тиме што одржавамо хранилишта. Разлог је што желимо да их задржимо на терену који можемо да контролишемо – упозорава Ђоковић.
Није ни чудо што јеленима одговара подручје Чемерна, јер је само избор локације где ће у Србији бити обављена реинтродукција јеленске дивљачи трајао је скоро две године, а осим домаћих стручњака учествовала су и четворица професора из Италије и Словеније. Показало се да су обронци Чемерна и Таре најпогоднији. Све ово део је вишегодишњег научно-истраживачког пројекта који води Управа за шуме при Министарству пољопривреде, а њихов партнер у Краљеву је овдашње Ловачко удружење.
Према пројекту, крајем ове године ће бити убачено још 20-ак јединки и исто толико наредне године и све ће бити такође из ловишта Буковик. Припрема је била дуга и озбиљна:
– Ловиште „Студеница“, којим ми управљамо, је практично на четворомеђи ловачких удружења Краљево, Ивањица, Драгачево-Гуча и Србијашума и сви смо на истом задатку. Много смо радили са ловочуварима, али и мештанима и за сада нисмо имали никаквих проблема – каже Ђоковић.
Велики сан искрених заљубљеника у природу остварен је повратком европског јелена у станиште у коме је вековима обитавао, о чему сведоче и житија Немањића. На краљевачком подручју последњи пут је виђен 1962. године на Одмењској води, а ишчезао је због прекомерног лова и криволова. Сада је на списку законом заштићених дивљих врста „које у природи тренутно нису угрожене у мери да им прети опасност да нестану… То су рањиве, ендемичне, индикаторске, кључне и кишобран врсте…“ (према Правилнику о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста, биљака, животиња и гљива).
Рекла бих да је нашој генерацији припала и дужност и привилегија да умањи злочин који су над краљем шума, горским царем, поноситим и племенитим јеленом починили људи средином 20. века.
И још дивокозу да вратимо… али о том – потом.
Радмила Весковић