Liturgijsko sabranje u Gornjoj isposnici Svetog Save

16. septembra 2018. Vesti, Drevna Studenica, Naslovna0

Na dan kada naša Crkva i vernici praznuju Svetog Joanikija, prvog srpskog patrijarha, blagoslovom Igumana Tihona, preko sto vernika pošlo je stazama Svetoga Save na Liturgiji u Gornju Savinu isposnicu. Lepotu puta ka svetinji, upotpunilo je sunčano septembarsko jutro.

Tokom puta ka isposnici, verni narod je razmenjivao razna iskustva sa sličnih hodočašća i prisećao se kada su poslednji put bili u ovoj svetinji. Radost je preplavila svakog, tako da je  uzbrdica duga oko pet kilometara bila mnogo manje naporna.

Posle nesto više od sat hoda ugledasmo Savinu isposnicu, ali ovaj put u novom ruhu. Bilo je to  ono isto mesto u kojem su služena brojna bogosluženja poslednjih osam vekova, ali sada sa obnovljenom terasom. Verni narod je bio fasciniran lepotom ali i spretnošću onih koji su sve to uradili… Sav materijal donešen je uskom stazom uz pomoć  konja. Strpljenje i upornost spretnih ruku učinili su  da se  prostor gde se molio Sveti Sava, obnovi ali u isto vreme i ne naruši duh vremena.

Ova Liturgija služena je ispred Crkve, koja je bila mala da primi brojni narod. Pod vedrim nebom, a iz nedara planine odzvanjale su molitve sveštenika i naroda.

Liturgijskom sabranju načalstvovao je starešina Duhovnog centra „Sv. vladika Nikolaj Velimirović“ u Kraljevu, protojerej-stavrofor Miloš Vasiljević, a sasluživali su mu protojerej-stavrofor Miroslav ( eparhija austalijsko-novozelandska) i paroh borački jerej Marko Denić.

U svojoj besedi otac Marko je istakao značaj jevanđelske priče o talantima i podsetio verni narod  da će svako dati odgovor Bogu za svoj talanat kako ga je koristio i da je najbolji primer ostavio Sveti Sava koji je živeo po Svetom  Jevanđelju. Zatim je ukazao na isukušenja savremenog doba u vidu zavisnosti od interneta i društvenih mreža i uputio sve koji imaju taj problem na aktivan liturgijski život.

Posle završene službe, bila je postavljena trpeza ljubavi, na kojoj si se naši domaćini, Otac Avgustin i Otac Lavrentije,  bratija iz manastira Studenice,  kao i uvek postarali da se svako osećanje kao posebno uvažen i bitan. Umereni žagor, smeh i oduševljenje  trajali su do podne kada smo uz blagoslov krenuli ka Donjoj isposnici, gde je opet napravljena kraća pauza.Tu smo ostavili Oca Avgustina da nas svojim molitvama pominje pred Vaskrslim Hristom, Svetim Savom, Svetim Joanikijem i svim svetim.