Настаје негде испод врха Усовица на планини Столови, и низ западне обронке између Чикера и Градске Косе, тече ка Ибру. Мала, бистра планинска река Маглашница, неприметно утиче у Ибар испод древног града Маглича.
Преко висећег моста на Ибру, десно, поред напуштене железничке станице у Магличу постоји обележена планинарска стаза. Некада је ово била атрактивна планинарска дестинација али су временом настале друге, лакше стазе па овде само поједини сврате.
Река Маглашница има готово питку воду. Крупно камење у води прави дивне вртлоге и вирове где се крију кркуше. Рибља врста којом ова река обилује, баш због своје неприступачности и представља природни резерват. На око километар пута уз реку наилази се на место звано „воденица“. Ту је некада заиста била воденица, на шта нас подсећа издубљено буково стабло кроз које је текла вода до воденичког точка. На том месту у реци налази се природни базен, једино место са дубљом водом, где може да се пеца и купа.
До воденице, стаза уз реку је прилично проходна. Одавде почиње благи успон уз Градску Косу и понегде се стаза губи у растињу. Најбољи оријентир је сама обала реке. На око два километра узводно долази се до другог интереснтног места у кањону Маглашнице. Са једне глатке стене, са висине око 5-6 метара слива се бистра вода и прави мали спектакл и звуком и изгледом. Зелена свежа маховина испод воде боји стену необичном сивозеленом нијансом. Ово место се зове „Мокра стена“ а вода може да се пије.
Влажна земља привлачи дивље животиње које су својим активностима направиле прави мали амфитеатар око стене. Ходајући стазом уз реку, погледом напред виде се Усовица и Голи сто, Чикер и Греда, а ако се осврне уназад виде се Рисовац и Чемерно. Читавом стазом на видику је стари град Маглич.
Стеновити амбијент са пуно воде настањују змије те су сигурна обућа и планинарски штап неопходни. Посета тврђави Маглич, након лагане шетње кањоном Маглашнице, употпуниће планинарски доживљај.
Сада, када сам упознала реку Маглашницу, сматрам да би обилазак града Маглича добио на квалитету и атрактивности када би стаза кањоном реке била саставни део планинарско-туристичке понуде.
Текст и фотографија Светлана Крџић