Maja Anđelković: „Studenički tipik“ spoj monaških pravila i srpske književnosti

3. marta 2020. Vesti, Istorija, Kultura, Naslovna0

Prof. dr Maja Anđelković je profesor Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu, na Katedri za srpsku književnost. Od monografskih dela do sada je objavila knjigu ,,Kratka istorija pisma, knjige i biblioteka“; prevela sa srpskoslovenskog i bila urednik kapitalnog trojezičnog izdanja (uključujući autorsku uvodnu studiju, tekstološke napomene i prateće tekstove) ,,Sveti Sava, Studenički tipik“ (Studenica, 2018) – knjiga je proglašena monografijom međunarodnog značaja. Rukovodilac je naučnih i naučno-stručnih (filoloških i bibliotečkih) projekata manastira Studenice.

Ako se složimo da niko nije mogao bolje od Svetog Save napisati Žitije Svetog Simeona, onda smo sigurni da nam niko ne može bolje preneti ono o čemu nam Simeonovi tragovi, Savini spisi i studenička molitva govore kao profesorka Maja Anđelković.

  1. Zašto ste izabrali da studirate srpski jezik i književnost i otkud interesovanje za proučavanje srednjovekovne književnosti?

Još u osnovnoj školi počelo je da me interesuje na koji način funkcioniše jezik kojim govorimo i koje su vrednosti književnih tekstova koje čitamo i proučavamo. A suštinu funkcionisanja jezika i književnosti čovek može spoznati predanim izučavanjem, koje se u formalnom obrazovanju realizuje upravo studiranjem. Kako su se saznavanja povećavala, istovremeno su i moja interesovanja sve više bila usmerena ka počecima srpske književnosti. Onoga trenutka kad sam prvi put imala priliku da u rukama držim knjigu nastalu pre više vekova, i kada sam se suočila sa njenom lepotom i vrednošću, više nije postojala nikakva dilema, odn. srednjovekovna književnost i srpsko rukopisno nasleđe postali su predmet mog naučnog interesovanja  

  1. Verujem da ste u prethodnoj godini dosta govorili o novom trojezičnom izdanju Studeničkog tipika, ali možete li nam reći šta zapravo on predstavlja? Kakav spoj je sačinjen u novom izdanju i o čemu nam govori?

„Studenički tipik“ Sveti Sava je napisao kako bi ustrojio monaški život u manastiru Studenici. On, dakle, prvenstveno sadrži pravila monaškog života, ali sadrži još jedan veoma bitan segment – Prvo slovo, odn. „Žitije Svetog Simeona“. Stoga bismo mogli reći da je u celosti „Studenički tipik“ spoj monaških pravila i srpske književnosti.

Ono što bih posebno istakla jeste činjenica da sadržaj knjige čitaocima obznanjuje Tipik i kao štivo koje sadrži obilje veoma zanimljivih informacija, kao što su one koje govore o posebnom statusu (slobodi) manastira Studenice, bogosluženju, pravilima ishrane, o manastirskoj bolnici, o čuvanju knjiga, o prokletstvu onih koji otimaju manastirsku imovinu… Dakle, čitanjem Tipika spoznajete jedan potpuno novi svet, koji je nama često intrigantan, ali o kome veoma malo znamo.

Što se tiče novog prevoda i izdanja „Studeničkog tipika“, ono je već i zvanično ocenjeno kao kapitalno izdanje međunarodnog značaja, a tom kvalifikacijom može da se pohvali izrazito mali broj naučnika i izdavača. Izdanje je trojezično – sa srpskoslovenskog je urađen nov prevod na savremeni srpski (M. Anđelković), a potom sa srpskog na engleski (J. Teodorović) i ruski jezik (S. Luganska). Uz ove prevode i tekstološke napomene, opet na sva tri jezika postoji i uvodna studija, Registar biblijskih, bogoslužbenih i svetootačkih navoda i uporednih mesta i Fototipsko izdanje Studeničkog tipika. Uvodna studija i Registar omogućavaju veoma precizno i jasno sagledavanje svih relevatnih činjenica u vezi sa nastankom „Studeničkog tipika“, kao i intertekstualnim vezama; a zahvaljujući fototipiji u punom koloru, možete po prvi put videti kako izgleda originalni tekst. Ono što bih pored svih navedenih karakteristika naglasila jeste podatak da je u ovom izdanju po prvi put uspostavljen prvobitni poredak sastavnih delova Tipika, odn. „Žitije Svetog Simeona“ stavljeno je na prvo mesto, kome mu po postanju i pripada.

Dakle, novo izdanje „Studeničkog tipika“ koje je 2018. izdao manastir Studenica, zaista je kapitalno, i uloženo je mnogo truda da se i sadržajno i likovno saobrazi značaju Svetoga Save, te da Savino delo postane konačno dostupno veoma širokom krugu čitalaca. 

  1. Koji je značaj Studeničkog tipika sa aspekta filologije? 

„Studenički tipik“ je utkan u osnove kanonsko-pravnih propisa, ali i u osnove srpske književnosti, budući da sadrži prvo celovito „Žitije Svetog Simeona“. Upravo ovo žitije stoji na samim počecima srpske, izvorne književnosti, a, imajući u vidu njegove književne kvalitete, svakako je bilo uzor za sva dalja književna stvaranja u Srba. Stoga, kada govorite o istoriji književnosti, ovo je delo nezaobilazno. Isto tako, uvid u originalni tekst pruža veoma značajne podatke s aspekta istorije jezika i pisma, ali i istorije knjige, pa se i u ovom filološkom i kulturološkom kontekstu „Studenički tipik“ pokazuje kao veoma vredno i neizostavno delo.

U novom izdanju, držali smo se takvih načela prevođenja koja podrazumevaju da prevod na savremeni srpski (a potom i na strane jezike) bude što verniji originalu, tako da je ovim i današnjim čitaocima i proučavaocima omogućen olakšan uvid u autorski tekst Svetoga Save, i istovremeno je data mogućnost za sva dalja filološko-teološka, crkveno-pravna i druga proučavanja.

 

  1. Jednom prilikom ste za radio ,,Svetigora” pročitali rečenicu kojom Sveti Sava opisuje svoga oca: ,,[…] beznadežnim nada, ubogim zastupnik, ništima hranitelj, nage u dom svoj uvodeći odevaše, sirote nahrani, udovice opravda, slepim i hromim i nemoćnim, i gluhim i nemim uistinu mati bi. I prosto reći, sve svoje imanje u zajam izdade, jer drugi Avraam bi, stranoprijemac, zemaljski anđeo, nebeski čovek.“ Kako Vi posmatrate, objašnjavate ovaj odlomak?

Ove reči deo su većeg odeljka u kojem Sveti Sava nabraja šta je Sveti Simeon za vreme svog svetovnog života i vlasti učinio, s kakvim se poštovanjem ophodio prema Crkvi, svetima i monasima, i kako se s ljubavlju i požrtvovanjem ophodio prema narodu kojim je vladao. Suštinski, Simeona Nemanju predstavlja kao idealnog vladara – onog vladara koji brine i o materijalnim i duhovnim vrednostima naroda, i koji ne zaboravlja „običnog“ čoveka. Otuda je zaista i najbolje i najkonciznije ono određenje koje izriče Sveti Sava o Svetom Simeonu: „zemaljski anđeo, nebeski čovek“.

  1. Šta je srednjovekovna književnost? Kakav bi sinopsis dali onima koji je ne studiraju?

Srednjovekovna književnost je, za razliku od ostalih književnih epoha, trajala vekovima. Kao takva, ona po svojoj prirodi čuva od zaborava ne samo književne vrednosti nego i istoriju srpskog naroda. Budući da je veći deo nastajao pod okriljem i za potrebe Crkve, upravo ta književnost beleži i istoriju Crkve, bogosluženja, duhovnosti, potrebe da se i u teškim vremenima čovek bori za nastanak i opstanak knjige i pisanja. Takođe, često se u njoj nalaze i narodna predanja, kao specifičan vid traganja za odgovorima o funkcionisanju sveta i čoveka. Kao vrlo kompleksan, srednjovekovni tekst traži od čitaoca veću pažnju i iziskuje veći napor, ali zato čitaocu pruža nesamerljivo zadovoljstvo čitanja, spoznavanja simbola, saznavanja vrhunskih književnih vrednosti, spoznavanje istine.

Onoga trenutka kad vidite srednjovekovnu rukopisnu knjigu, kad ugledate kako je okovana srebrom i zlatom i ukrašena dragim kamenjem, kad je otvorite i vidite na pergamentu ili starom papiru kaligrafski ispisan tekst, ukrašen minijaturama i zastavicama, kad spoznate da su pisari važne delove ispisivali kinovarom ili tečnim zlatom, shvatite da je knjiga u srednjem veku u svakom smislu zaista bila dragocenost.

Dakle, srednjovekovna književnost i rukopisne knjige u potpunosti su čudesan svet, koji krije nesamerljive vrednosti, a one se otkrivaju onima koji u taj svet uđu s ljubavlju i željom za novim znanjima i istinskim vrednostima. 

  1. Ako uzmemo u obzir da su književnost i religija prirodne brane od svega onoga što nam nije potrebno i što bi nas moglo unišititi. Jedine kočnice u suljanju niz padinu bistrog uma i istorije našeg naroda, kako Vi posmatrate kulturni, religijski, književni nihilizam koji nam se polako, ali sigurno približava?

Kad čovek poriče vrednosti, onda poriče i sebe samog, a poricanjem normi i autoriteta on ne zadobija slobodu nego prividan život. Niko ne spori nužnost društvenih promena i reformi, ali one često danas bivaju kontraproduktivne zato što se temelje na pogrešnoj pretpostavci da sve što je bilo pre nas jeste nešto loše što treba menjati, da istorija počinje od nas, te da sopstveni identitet i identitet naroda treba usaglašavati sa drugim. A istina nastanka i opstanka našeg naroda je na drugoj strani – onoj koja mu je omogućila viševekovno trajanje. Onog trenutka kad budemo ponovo počeli  brižljivo da čuvamo, proučavamo i prezentujemo i sebi i svetu ono što srpski narod vekovima baštini, onog trenutka kad prestanemo da se stidimo  tradicionalnih vrednosti, i kad se iskreno budemo vratili svetu duhovnosti,  – tog trenutka se možemo ponadati opstanku, i bistrog uma, ponosni na identitet naroda koje pripadamo, izaći iz ponora koji nas je zadesio.

  1. Šta biste poručili urednicima časopisa ,,Saznanje“, a šta čitaocima?

Odvažite se da uđete u čudesni svet srednjovekovne književnosti i srpskih rukopisnih knjiga. Ulaskom u taj čudesni svet spoznaćete istoriju svog naroda, istoriju jezika i književnosti, svet knjige i pisanja, nadahnutih i mudrih misli, duhovnog uzrastanja na kome se temelji svako postojanje, opstanak i napredak.

Intervju vodila – Marija Veselinović / ,,Saznanje“