Манастир Кончул се налази на левој обали реке Ибар, недалеко од Рашке. По предању, основао га је Стефан Немања око 1175. године. Манастир Кончул је посвећен Светом Николи и стога је познат у народу под именом Никољача.
Први пут се помиње у Студеничком типику, написаном између 1207. и 1215. године, као манастир Светог Николе у Казновићима. По оснивању, манастир је имао велики углед, те је његов игуман учествовао у избору игумана оближњег манастира Студеница. Познато је да Свети Сава провео прву ноћ свог бега за Хиландар на Светој Гори управо у манастиру Кончулу. У манастиру Кончул је након 1318. године било седиште кончулске или ибарске Епископије.
Највећи успон манастир Кончул је доживео у 14. веку и у првој половини 15. века. После пада српске Деспотовине под турску власт, 1459. године, за манастир Кончул, као и друге српске светиње су наступила тешка времена. Рушен је и у аустроугарском рату 1686. године, те остао у рушевинама све до 1861. године када је обновљена манастирска црква.
При обнови манастира Кончула је задржан првобитни облик основе – једнобродна грађевина са полукружном спољашњом и унутрашњом апсидом на источној страни.
Унутрашњост цркве манастира Кончул је издељена стубовима, чији полуобличасти свод покрива купола. На јужној страни наоса постоји капела. Сачувани су делови фресака, као и више надгробних плоча са натписима из 14. века.
Иконостас је новијег датума и вероватно је рад Живка Павловића. Од 1975. до 1979. године су у цркви и читавом манастирском комплексу вршена археолошка истраживања, те је манастир био конзервиран. Почетком 2000. године игуманија Катарина са делом сестринства из манастира Свете Тројице у Мушутишту на Косову и Метохији, разрушеног у најезди Шиптара, прелази у манастир Кончул и почиње са духовном и материјалном обновом ове вековима напуштене светиње.
Од тада се врше редовна богослужења и сестринство се, на општу радост, из године у годину повећава. У манастиру Кончул постоје радионице за шивење и машински вез, као и иконописачка радионица, при којој монахиње израђују минијатуре на пергаменту.
Извор: PanaComp