Matovića vodenica najstarija u Nadibru [video]

Do polovine prošlog veka na Lopatnici, jednoj od naših najlepših i najčistijih reka, bilo je tridesetak vodenica, a danas svega tri. Na zadovoljstvo pomeljara i vlasnika braće Dragana i Branka Matovića i danas na Lopatnici melje potočara sagrađena pre skoro dva i po veka. Oni i dalje čuvaju nasleđenu vodenicu i uređuju vodeničko okruženje.

Lopatnica nije poznata i opevana kao Ibar u koji se uliva u Bogutovcu kod Kraljeva, ali mnogi kažu da bez svoje kristalno bistre i hučne pritoke ni Ibru ne bi bilo posvećeno toliko pesama.

„Raj na zemlji!Veoma dugo, godinama radim veliku kaputalnu monografiju „U potrazi za dušom Srbije“, ali sam siguran da Matovića vodenica i ova krasna reka Lopatnica moraju da nađu mesto u monografiji,“ kaže Dragan Radojković, umetnički fotograf koji krstari Srbijom u potrazi za najlepšim mestima i fotografijama koje će se uskoro naći u monografiji.

Matovića vodenica je jedan od dragulja na Lopatnici koja privlači pažnju putnika namernika i mnogih turista koji Ibarskom magistralom kreću na jug.

„Vodenicu je sagradi moj pradeda Ilija, Karađorđev ustanik, 1780. godine, nasledio je njegov sin, moj deda Dragutin, pa moj otac Aleksandar i sada o njoj brinemo ja i moj brat Branko. Vodenica nije samo izvor zdrave hrane, već i pravi eliksir za dušu, jer podstiče zdravo razmišljanje i raspoloženje,“ priča vodeničar Dragan Matović. Dodaje da njegova vodenica koristi čistu vodu s tri izvora među kojima i vodu sa izvora Bogutovačke Banje u svetu poznate po lečenju psihosomatskoh i drugih neuroloških oboljenja.

U Matovića vodenici melju se pšenica, žuti i beli kukuruz za čuvenu srsku proju, zatim ječam, raž,pšenica belica, proso a u poslednje vreme i heljda. Pomeljar Radiša Gavrilović melje u lopatničkoj potočari proizvedenu u Rusiji. Kaže da brašno samleveno u kod braće Dragana i Branka ima posebnu aromu i ukus.

Matovića vodenica s uređenim okruženjem i bazenima,kao i ceo tok Lopatnice su nezaobilazni u turističkoj ponudi celog kraja u kome se sve veći broj domaćinstava bavi seoskim turizmom, a jedan od njih je i Svetislav Pavlović. On kaže da je od presudnog značaja da se što brže reši status Bogutovačke Banje i sa zaokruženom ponudom ceo kraj bi krenuo putem ubrzanog privrednog razvoja.

Pripremili: Milanko Danilović i Nenad Dimitrijević