Najava: Molitveno sabranje u Gornjoj Savinoj isposnici

14. septembra 2018. Najave0

U nedelju 16. septembra 2018. godine služiće se Sveta Liturgija u Gornjoj isposnici Svetog Save.

Služba počinje u 9 časova.

Dobrodošli!

„ Ako želiš da vidiš najčudnije mesto koje pripada Studenici, ali je van nje, treba da pođeš severno od manastira, kroz predeo zvani Nemanjina kula. Ide se uz brzu žubornu reku Studenicu. Na levoj strani videćeš izvor i kamenolom belog mermera, koji je Nemanja upotrebljavao za zidanje svoje Velike crkve. Malo dalje idući kroz šumu, moći ćeš da svratiš na obalu reke da se napiješ osvežavajuće mineralne vode, koja je veoma lekovita. Posle otprilike jednog sata hoda, pređi reku preko jednog uzanog drvenog mosta i skreni levo, a zatim uzbrdo. Proći ćeš najpre kroz predeo sa neobično malim drvećem, dok ne dođeš do granice svetog zemljišta sa neobično gustom i lepom šumom, gde je drveće pošteđeno sekire i gde bi bilo prokletstvo jesti meso. Tako je pravilo Svetog Save – svako će ti tako reći. Ta šuma i zemlja pripadaju Savinoj kući tišine (isposnici). Idi još jedan sat kroz šumu dok se pred tobom ne ukaže čarobna zelena dolina. Pređeš mali, srebrnasti potočić i – tu si u Donjoj isposnici, odakle moraš da se penješ otprilike još pola sata, dok ne stigneš do Gornje isposnice. U Donjoj isposnici će te dočekati dva do tri monaha iz bratstva Studenice. U njihovoj jednostavnoj kući, pokazaće ti malu kapelu, u kojoj oni strogo, praktikuju molitveno pravilo koje je propisao Sveti Sava. Bratija će te primiti veoma ljubazno, ali će ti samo jedan od njih odgovarati na pitanja. A na pitanja, koja su isuviše lična i svetovna nećeš uopšte dobiti odgovor. Jer, molitvena tišina je njihova atmosfera.

Gornja isposnica Svetog Save Sada ideš uzbrdo kroz borovu šumu i ubrzo ćeš se naći iznad provalije. Na desnoj strani stoji visoki zid jednostavne stene, kroz koju je prosečen prolaz i na nekim mestima nije širi od pola metra. Na levoj strani, videćeš gotovo vertikalnu padinu, pokrivenu stenama velikim kao i kolibe, pobacane u neredu kao da su ih neki džinovi razbacali u međusobnoj borbi. Na dnu ove fantastične panorame teče Studenica, ne žuboreći već grmeći. Posetioci sa slabim nervima vraćaju se nazad, da bi izbegli nesvesticu i gubitak stabilnosti. Na kraju, dođeš do uzanog polukružnog otvora, i naći ćeš isposnicu Svetoga Save, njegovu kuću tišine. Kao lastino gnezdo prilepljeno za stenu stoji konstrukcija od kamena i hrastovih greda, sada skoro u raspadanju. Ispod zgrade nalazi se bunar sa vrlo malo vode, koja se nosi bolesnicima. Bunar se zove kaca…“

Isposnica Svetog Save (iz knjige „Život Svetog Save“ vladike Nikolaja Velimirovića)