Poduhvat je podrazumevao skidanje stare drvene konstrukcije, konsolidovanje kamenih nosećih stubova i montiranje novih mosnica a preko njih hrastovih, termički tretiranih hrastovih fosni, i izradu ograde. Na terenu, ispred firme“Koto“, glavni čovek je Stefan Milosavac.
Koliko je bilo teško izvoditi radove govori i podatak da je građa morala da se iznosi konjima, jer je teren do Savine kuće tišine veoma nepristupačan. U tu svrhu angažovani su Zoran Pantović iz sela Devića, kod Ivanjice, sa svojim ljudima i sa šest konja, koji prenose neophodan materijal iz sela Savova, dokle je traktorom isti mogao da se dopremi. Ovi konji su posebna atrakcija. Teško je bilo postaviti i skele, pa je bilo pravo majstorsko umeće raditi na sanaciji mosta ka Savinoj isposnici. Na licu mesta ručno se obrađuju elementi od drveta i kamena koji su neophodni za izradnju.
Finasijsku podršku za realizaciju ovog projekta omogućilo je Ministarstvo kulture i informisanja, a preko Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kraljevo. Sve dodatne radove koji nisu mogli biti predviđeni finansira manastir Studenica.
Isposnicu je podigao Sveti Sava posle svog povratka sa Hilandara, u koju se povlačio za vreme postova gde se u miru i tišini molio. Po predanju, Sveti Sava je upravo u isposnici napisao Studenički tipik i Žitije Svetog Simeona, a srednjovekovni zapisi otkrivaju da je on u nedostupnoj klisuri ustanovio čitavu prepisivačku školu iz koje su potekle knjige ispisane srpskim jezikom i ćirilicom da pruže narodu najveće blago – prosvetu.
