Подухват је подразумеваo скидање старе дрвене конструкције, консолидовање камених носећих стубова и монтирање нових мосница а преко њих храстових, термички третираних храстових фосни, и израду ограде. На терену, испред фирме“Кото“, главни човек је Стефан Милосавац.
Колико је било тешко изводити радове говори и податак да је грађа морала да се износи коњима, јер је терен до Савине куће тишине веома неприступачан. У ту сврху ангажовани су Зоран Пантовић из села Девића, код Ивањице, са својим људима и са шест коња, који преносе неопходан материјал из села Савова, докле је трактором исти могао да се допреми. Ови коњи су посебна атракција. Тешко је било поставити и скеле, па је било право мајсторско умеће радити на санацији моста ка Савиној испосници. На лицу места ручно се обрађују елементи од дрвета и камена који су неопходни за израдњу.
Финасијску подршку за реализацију овог пројекта омогућило је Министарство културе и информисања, а преко Завода за заштиту споменика културе Краљево. Све додатне радове који нису могли бити предвиђени финансира манастир Студеница.
Испосницу је подигао Свети Сава после свог повратка са Хиландара, у коју се повлачио за време постова где се у миру и тишини молио. По предању, Свети Сава је управо у испосници написао Студенички типик и Житије Светог Симеона, а средњовековни записи откривају да је он у недоступној клисури установио читаву преписивачку школу из које су потекле књиге исписане српским језиком и ћирилицом да пруже народу највеће благо – просвету.
