Тврђава Маглич недалеко од Краљева поново постаје све атрактивнија за туристе. Обновљене су стазе за шетање, степениште, одмаралишта са клупама.
Средњовековна тврђава Маглич у Ибарској клисури надомак Краљева, после вишедеценијског пропадања од зуба времена, захваљујући пројекту ревитализације Републичког завода за заштиту споменика културе постала је приступачнија, а самим тим и много атрактивнија културно-историјска и туристичка дестинација.
Током две фазе овог пројекта, обновљене су дрвене шетне стазе и степеништа на бедемима, израђена је нова ограда и замењена међуспратна конструкција у кулама, урађена је камена стаза која олакшава прилаз тврђави, уграђени су лед-лампиони, а постављена су и четири одмаралишта са дрвеним клупама.
Посетиоцима је на тај начин олакшан приступ са магистралног пута узвишицом од Ибра па до утврђења, у народу познатог и као „Јеринин град“, мада га „проклета“ Јерина (односно Ирина), жена деспота Ђурђа Бранковића – није ни градила.
– Маглич је бисер Долине векова у Ибарској клисури и, у односу на друге средњовековне тврђаве по Србији, добро очуван културно-историјски споменик. Међу средњовековним зидинама, одржавају се традиционалне манифестације „Дани јоргована“ и „Маглич фест“, а у подножју и старт популарног „Веселог спуста“ – каже Ана Миросављевић, директорка краљевачке Туристичке организације.
Иако не постоје прецизни подаци, средњовековни Маглич саграђен је средином 13. века након пустошења Татара који су протутњали овим подручјем. Претпоставља се да је због тога краљ Урош Први Немањић започео његову изградњу како би оближње манастире Жичу, Студеницу и Сопоћане заштитио од нових најезди.
Касније, Маглич је постао резиденција архиепископа Данила Другог, а претпоставља се да је српском војском био насељен до Косовске битке. После пада српске деспотовине под турску власт, у Маглич се смешта турска посада и он постаје средиште војно-административне организације ове области надомак царског друма Дубровник – Цариград.
Извор: Вечерње Новости