Obnova mosta u Gornjoj isposnici Svetog Save

24. oktobra 2017. Aktuelno, Drevna Studenica0

Kada iz pravca mesta Ušća krenete magistralnim putem prema Ivanjici, nailazite na čuveni srednjovekovni manastir Studenicu, s pravom nazvan „majkom svih srpskih crkava“. Kada nastavite dalje uz bajkoviti kanjon ne baš male reke Studenice prema Ivanjici, na sedmom kilometru od manastira, videćete tablu na kojoj piše „ Donja isposnica svetog Save, 20 minuta pešačenja / Gornja isposnica svetog Save, 40 minuta pešačenja“. Preko puta te table počinje dobro obeležana pešačka staza, koja vijugavo uzbrdo vodi na pomenuta mesta.

foto: Jovana Jovanović

Gornja isposnica je po mnogo čemu zanimljiva i jedinstvena. Nju je, po predanju podigao i u njoj je boravio, najveći srpski sin, duhovni otac i prosvetitelj našeg naroda – Sveti Sava. Mesto koje je izabrano za podvig posebno je upečatljivo. To je jedna mala zaravan na planinskoj stenskoj „gredi“ obronaka masiva planine Čemerna koja ima lučni izgled i kao žiža od lupe prikuplja sunčeve zrake sa juga i zapada.

U Gornjoj isposnici je urađen najstari sačuvani prepis Studeničkog tipika Svetoga Save. Prepis je načinio monah Averkije Hilandarac 1619. godine, i isti se sada čuva u nacionalnom muzeju u Pragu. Crkvica koja se tu nalazi posvećena je Svetom Đorđu.

U tom kamenom odseku, prirodno udubljenje iskorišćeno je da se na njega, poput lastavičjeg gnezda, prilepi kula odnosno stambeni deo isposnice u kojoj se nalaze kelije za monahe. Samo mesto i pogled koji se pruža odatle ostavljaju dubok utisak. Sredinom prošlog veka do pomenute Kule otac Rafailo, u velikoj shimi Gavrilo, podigao je na lepo i vešto izidanim masivnim i stabilnim kamenim stubovima drveni most koji je bio ofarban plavom bojom. Most je kvalitetno obnovljen početkom osamdesetih godina prošlog veka ali su pojedini njegovi delovi oštećeni posle skoro četiri decenije izloženosti kiši i snegu, jer su delovi mosta otvoreni.

Zbog toga bratstvo manastira Studenice već nekoliko godina priprema se za delikatnu i napornu obnovu ovog mosta. Projekat i neophodnu dokumentaciju uradio je Republički zavod za zaštitu spomenika kulture – Beograd. Ministarstvo kulture odobrilo je sredstva za izgradnju novog mosta, dok sam posao sprovodi Regionalni zavod za zaštitu spomenika kulture – Kraljevo.

Izvođenje radova povereno je beogradskoj firmi „Koto“ koja je već oprobana u radovima na sličnim objektima. Pošto se sav posao pokazao zahtevniji nego što je isprva izgledalo, za isti je potrebno ozbiljna pomoć i angažovanje bratije Manastira Studenice i njihovih prijatelja. Nedostatke u gvozdenom materijalu nadoknadio je Milomir Gračanac (preduzeće „Evrotehna“ iz Kraljeva).

Poduhvat podrazumeva skidanje stare drvene konstrukcije, konsolidovanje kamenih nosećih stubova i montiranje novih mosnica a preko njih hrastovih, termički tretiranih hrastovih fosni, i izradu ograde. Na terenu, ispred firme“Koto“, glavni čovek je Stefan Milosavac.

Pošto se do isposnice može doći samo strmom planinskom stazom, sav materijal mora se doneti „ručno“, kao što su to radili raniji graditelji. U tu svrhu angažovani su Zoran Pantović iz sela Devića, kod Ivanjice, sa svojim ljudima i sa šest konja, koji prenose neophodan materijal iz sela Savova, dokle je traktorom isti mogao da se dopremi. Ovi konji su posebna atrakcija. U radove su se uključili i meštani pomenutog sela sa velikom zdušnošću jer je isposnica za njih deo njihovog bića.

Ovi predivni zlatasti jesenji dani u studeničkom kraju kao da su poručeni za izvođenje ovakvih poslova.

Izvor: Manastir Studenica