У Манастиру Студеници одржана је 5. и 6. новембра радионица на тему: „Израда Плана управљања за манастир Студеницу“, коју је организовао Републички завод за заштиту споменика културе уз подршку Министарства културе и информисања и Манастира Студенице.
Израда Плана управљања за Манастир Студеницу је од посебног значаја имајући у виду њен статус на Листи светске баштине , на коју је уписан још 1986. године. Израда планова управљања за културна добра уписаних на Листу, представљају незаменљив инструмент стратешког управљања културним наслеђем и његовог очувања.
На радионици су присуствовали, својим учешћем и дискусијама допринели раду и њеној успешности архимандрит др Тихон (Ракићевић), игуман са братсвом манастира Студенице, представници локалне заједнице, Министарстава и установа заштите културног и природног наслеђа. Испред Стручног тима Републичког завода за заштиту споменика културе Београдза израду Плана управљања, радионицом су модерирале мр Маја Ђорђевић, археолог и др Невена Дебљовић Ристић, архитекта конзерватор.
Радионицу је отворио архимандрит др Тихон (Ракићевић) својим излагањем на тему: „ Манастир Студеница као културно добро у односу на типик Св. Саве“. Игуман је нагласио да је монаштво гарант опстанка културног добра, али да велики манастири захтевају велику бригу, тако да наша држава препознаје манастире као део сопственог идентитета и у њих улаже, о њима се стара, а да ће монаха увек бити који ће се враћати изворима духовности. Своје излагање је завршио констатујући да имамо две војске које марширају одвојено, а боре се заједно када је у питању очување манастира Студенице.
Приређен је низ излагања која су послужила да се учесници радионице обавесте о стању конзервације манастира Студенице, о јединственом сакралном пејзажу који се простире уз слив реке Студенице, о вредностима и значају културног добра Манастира Студенице, о односу Плана управљања и UNESCO резервата биосфере Голија-Студеница, о његовом управљању и заштитом, као и о просторном планирању, али и о гашењу шумских пожара и животу локалног становништва на Голији.
Други део радионице односио се на израду SWOT анализе за културно добро Манастир Студеницу. Учесници радионице били су подељени у четири групе састављене од учесника више заинтересованих страна. Представник сваке групе појединачно, изложио је увиде до којих су учесници дошли током групне дискусије. Резултати анализа показали су да се стратегија управљања културним добром мора дефинисати кроз систем сачињен од савремене мреже партнера, свако са својим специфичним задацима, али и сви обједињени заједничким циљевима и интересима.Несумњиво највреднији ресурс јесте Манастир Студеница са својим богатим природним, културним и духовним вредностима у окружењу.
Утврђене слабости односиле су се на шире подручје манастира : на неадекватну инфраструктуру, лошу демографску слику, исељавање, незапосленост, образовање, недостатак еколошке свести, бесправну изградњу, коришћење водених ресурса, недостатак домаћих производа и др., док су могућности дефинисане кроз коришћење природних ресурса, запошљавање, сеоски туризам, укључивање приватног сектора, дух гостопримства којом се показују традиција, знање и вештине присутне на овим просторима. Предложено је организовање целогодишњег културног и духовног календара, као и мрежа културних рута ка Рудну, Савову, Придворици, који би били интегрисани у туристичку понуду студеничког краја као својеврстан потенцијал.
У наредном периоду један од приоритетних циљева биће формирање Одбора који ће дефинисати одговарајуће стратегије заспровођење активности које су утврдиле све заинтересоване стране.
Ова радионица представља почетак заједничког рада на Плану управљања културним добром манастиром Студеница и он ће бити отворени документ који се током израде може ажурирати у светлу јасног дефинисања свих важних циљева ради унапређења очувања културног добра, али и побољшања услова живота локалног становништва.