Patrijarsi Jovan i Irinej posetili manastir Studenicu

17. oktobra 2018. Vesti, Drevna Studenica0

U utorak 16. oktobra, manastir Studenicu posetila je najviša delegacija crkvenih velikodostojnika, na čelu sa patrijarhom srpskim Irinejem i patrijarhom slavnog grada Antiohije i sveg Istoka Jovanom X

Meštani ovog planinskog kraja zajedno sa svojim sveštenoslužiteljima i manastirskom bratijom upriličili su lepu dobrodošlicu. Još pre nego što su manastirska zvona najavila ulazak dragih gostiju u manastirsku portu, spletovi narodnih pesama i igara doneli su svima vedro raspoloženje i osmehe na lica. Deca su i ovoga puta bili glavni akteri radosti na koju nas je Gospod pozvao, ukazujući upravo na primer dece.

Uz pojanje pesama Bogorodici, kojoj je i posvećen studenički hram, sabranje je krenulo na poklonjenje moštima svetitelja Simeona, Anastasije i Simona. Iako su u toku opsežni  restauratorski radovi, skele nisu uspele da sakriju lepotu fresaka i domete srednjovekovnog slikarstva kojim su zidovi ukrašeni.

Obraćajući se prisutnima, iguman studenički arhimandrit dr Tihon (Rakićević) je izneo sadržajnu besedu koju prenosimo:

Vaše Blaženstvo Patrijarše velike Antiohije, Sirije, Kilikije, Iverije, Mesopotamije i svega Istoka, gospodine JOVANE X, pastiru drevne Crkve Svetih prvovrhovnih apostola Petra i Pavla, Vaša Svetosti Patrijarše srpski g. Irineje,

Blagodarimo na velikoj radosti i blagoslovu koji ste nam učinili vašim dolaskom, u svetu obitelj Manastira Studenice, čiji je hram, ktitor Stefan Nemanja, posvetio Uspeniju Presvete Bogorodice. Složeni istorijski događaji, kulturni i duhovni uticaji koji su obeležili Nemanjinu vladavinu kao i ideje vodilje, dobile su svoj izraz u kamenu Manastira Studenice. Ona je temeljni hram za umetnički stil graditeljstva poznate raške škole na kome su istrajavali srpski graditelji kroz čitav naredni vek.

Nemanjin sin kralj Stefan Prvovenčani opisao je svoga oca u poslovima izgradnje našeg manastira rečima: „bio je kao neki neboparni orao koji se istrgao i u vis uzleteo.“ Kada je najveći deo izgradnje Manastira Studenice završen, 1186. godine, Stefan Nemanja se odrekao vlasti i zamonašio, te postao monah ovog manastira sa imenom Simeon. Upokojio se na Svetoj Gori, a Sveti Sava je preneo njegove svete mošti ovde u Studenicu. Kada je Sveti Sava, prethodno vatopedski i hilandarski monah, postao iguman Studenice to je ojačalo veze manastira sa svetogorskom tradicijom.

Tokom perioda kada je Sveti Sava bio iguman, geopolitičke prilike u regionu udaljavale su Srbiju od istočno-romejskog kulturnog i duhovnog uticaja. Ipak, 1209. godine u Studeničkom hramu, pojavio se jedan detalj čije ćemo efekte tek kasnije da osetimo. Sveti Sava je postavio ktitorski natpis ispod kupole hrama. Na natpisu, pored podataka o ktitoru i izgradnji manastira, pomenuo je samo jednog cara – Aleksija III. Aleksije već godinama nije bio na tronu, a Konstantinopoljom su vladali zapadni gospodari. Isticanjem njegovog imena Sveti Sava je ukazao da će uticaj na buduće vladare Srbije ići u smeru prihvatanja istočnoromejske tradicije i nasleđa. Posle proglašenja Srbije kraljevinom zapadnoevropskog tipa, ove ideje Svetog Save najzad su počele da se ostvaruju. Njegova upornost i delatnost u narednim godinama dovela je do stvaranja samostalne srpske Crkve. On je definisao položaj srpskog kralja u hijerarhijama zapadnog i vizantijskog sveta i podržao nastojanja Nikejskog carstva da bude prihvaćeno kao autentično „Vizantijsko” carstvo.

Od tada je prošlo osam vekova. Manastir Studenica i dalje svedoči nepromenljivim stremljenjima ljudskog duha ka visini, u nesigurnim tokovima vremena. Sveti Sava, iako je postao Arhiepiskop naše Pomesne Crkve, ostao je duboko vezan za ovaj sveti manastir u kome leže mošti njegovog oca, majke i brata, rodonačalnika svete loze Nemanjića. Blagodareći im na velikom delu, celivamo njihove svete mošti i ujedno celivamo svetu desnicu Vašeg Blaženstva i poklanjamo se mnogonapaćenoj i danas iskušavanoj drevnoj Crkvi Antiohije.

Vaše blaženstvo, dobro došli sa Vašom uvaženom pratnjom, Visokopreosvećenim Mitropolitima gospodom Vasilijem i Josifom. Velika je naša radost, živeli na mnogaja i blagaja ljeta.

Izražavajući zahvalnost na rečima dobrodošlice, Patrijarh Jovan je sabrane poučio značaju svetitelja i ugodnika Božijih u životu Crkve Hristove. Ukazujući na primer Svetog Simeona, primetio je da udubljenje na njegovoj isceliteljnoj grobnici pokazuje ljubav kojom ovaj ugodnik Božiji toči miro. Podvizavajući se tokom zemnog života, on je nastavio da čini dobro i nakon prestavljenja. Time nas podseća koji je naš put i kako da koračamo stazama svetiteljstva na koje smo pozvani. U ovom vremenu kada hrišćani u Siriji i na Istoku stradaju potrebno nam je jedinstvo. Opasnost koja se nadvila nad Pravoslavljem oličena u sukobu Carigrada i Moskve treba da bude razlog da pojačamo molitve za jedinstvo svih pravoslavnih. Savremeni čovek i svet od nas očekuje svedočenje Hrista, a ne podele i sukobe.

Episkop i domaćin Eparhije žičke G. Justin se zahvalio dvojici Patrijaraha što su nas u ovom istorijskom danu udostojili posete i ljubavi koja svedoči o našem neraskidivom jedinstvu. Patrijarha antiohijskog G. Jovana X odlikovao je eparhijskim Ordenom Svetog Prepodobnog Simona Monaha.

U porti je priređen kulturno-umetnički program. Zvuci pesme i igre obradovali su srca prisutnih i učinili ovaj dan još lepšim.  U trpezariji svetog Save gostima je prikazan audio vezuelni projekat Digitalna Studenica, koji služi za prezentaciju manastira.

Prisutni su uz posluženje koje je bratija manastira pripremila mogli ostatak dana da provedu u razgledanju manastira i njegove okoline.

Na večeri kojoj su prisustvovali Patrijarsi Jovan i Irinej sa pratnjama, iguman Tihon je svima uručio prigodne darove zahvalivši se na poseti. Patrijarh srpski Irinej je u obraćanju prisutnima uzvratio zahvalnost Episkopu Justinu i igumanu Tihonu sa bratstvom na srdačnom dočeku.

Foto: Atiohiska Patrijaršija
Tekst: Protonamesnik Aleksandar R. Jevtić