Praznik Prepodobne mati Anastasije u Studenici

6. jula 2020. Vesti, Naslovna0

Na dan sveštenog spomena Prepodobne mati Anastasije Srpske, sveštena obitelj Manastira Studenice imala je duhovnu radost da božanstvenom Liturgijom predstoji Arhipastir svetosavske Eparhije žičke G. Justin.

Obasjan sunčevim zracima, ozvučen pesmom ptica nebeskih, u zagrljaju zelenih šuma, nemanjićki manastir – Majka srpskih Crkava, dočekao je Episkopa, sveštenstvo, monaštvo i verni narod sa ljubavlju. Tako je već godinama unazad, pa je ovde susret istinsko prepoznavanja domaćina i gostiju u radosti duha i gorenju srcȃ koja se sabiraju oko Hrista Preblagog. Okružen netljenim moštima svetorodnih Nemanjića, Hristos ovde blista kao Bog Koji je „divan među Svetima svojim“.

Svi mi, sabrani oko Vladike Justina, pribrojali smo se vekovnom liturgijskom identitetu koji Manastir Studenicu čini nepresušnim izvorom inspiracije za svakoga ko je ovde ikada došao. U molitvenom trepetu sveštenoradnji, praćenih milozvučnim pojanjem studeničke bratije, prineta je Žrtva za život sveta. Kroz zajedničenje u Čaši spasenja, ostvareno je jedinstvo sa Gospodom Koji je radi našeg spasenja pretrpeo Krst i vaskrsao iz mrtvih.

Liturgijsku besedu, po blagoslovu Episkopa, proizneo je arhimandrit Tihon. On je podsetio na reči iz Besede o pravoj veri, gde Sveti Sava pominje „ispunjenje nedostataka otaca naših“. Ovim on posleduje Svetom apostolu Pavlu koji je rekao da „nadopunjuje ono što nedostaje Hristovim patnjama za telo Njegovo koje je Crkva“. To ne znači da Hristu nešto nedostaje kao Bogu. Ovde je reč da se mi kao „živo kamenje“ ugrađujemo u Telo Hristovo – Crkvu. Tako smo svi pozvani da nastavimo delo Otaca svojih.

Iako smo danas svedoci mnogih globalnih procesa, mi ne smemo da se plašimo. Treba da gledamo na šta možemo da utičemo. To je da činimo volju Božiju i budemo usmereni ka Dolasku Hrista Sudije. Iz toga će proisteći mnoga dela koja treba da činimo svedočeći Boga. U pismu arhimandritu studeničkom Spiridonu, jednoj od retkih sačuvanih srednjovekovnih privatnih prepiski, Sveti Sava piše: „Ako je pop grešan, znaj da njegova molitva nije, njegova je veza sila od višnje blagodati.“ To je snaga molitve, koju Gospod daruje. Zato ničiju molitvu ne treba potcenjivati. U njoj imamo moćnu i blagodatnu vezu sa Gospodom. Samo treba da je želimo. Tako će biti nadopunjeni nedostaci Otaca, a mi ćemo kroz to imati radost i nećemo se ničega bojati. Na svako vreme i izazove, mi tako imamo odgovor. To je ostvarenje veze sa Carstvom nebeskim. To posebno osećamo danas kada proslavljamo Svetu Anastasiju sabrani oko našeg Vladike. Neka su molitve Svetih Nemanjića sa nama u vekove i večnost, završio je svoje obraćanje prisutnima o. Tihon.

Nakon osvećenja slavskog žita i lomljenja kolača, očinskom poukom prisutnima se obratio Episkop Justin. One je čestitao slavu igumanu Tihonu sa bratstvom. Poručio je da ako je Bog sa nama nemamo se čega bojati – jer Bog je pobedio svet. Mi u ovom svetu imamo nevolje. To je zato što mi nismo ovde na zemlji u raju.

To je Božija pedagogija, kako bismo zadobili Carstvo nebesko. Kada se celim bićem vežemo za Carstvo nebesko niko nas ne može odvojiti od te ljubavi. Svi mi koji smo ovde želimo Carstvo nebesko, zato smo se danas i sabrali. Naša zajednica je molitvena, za naše bližnje, pretke i ceo svet. Neka nas Gospod čuje i obuče u silu sa visine.

Sabranje je nastavljeno u porti i manastirskom konaku. Bratija manastira se potrudila da ovaj blagosloveni dan protekne u duhu hrišćanske vrline gostoprimstva. Za trpezom ljubavi, reč blagodarnosti igumanu Tihonu i bratstvu uputio je arhimandrit Damjan (Cvetković). On je pohvalio njihov trud oko istrajavanja u rukovođenju manastirom na način dostojan vekovne tradicije Svetih Nemanjića. Podsetio je da ovaj manastir posećuje mnoštvo ljudi, koji dolaze sa različitih strana i sa različitim motivima. Sve njih dočekuje jedna i ista ljubav kojom ovo bratstvo svedoči veru naših predaka, među kojima je Prepodobna mati Anastasija koju danas proslavljamo. Neka nas njene molitve i dalje prate na putu do Carstva Božijeg, poželeo je o. Damjan.

Praznična radost preneta je i na ostatak dana kroz hrišćanske susrete i prijatne razgovore.

Protonamesnik Aleksandar R. Jevtić Eparhija Žička