Premijera filma „Deževske Jeremije“ na RTS-u

15. maja 2017. Aktuelno, Kultura, Najave0

U utorak 16.05.2017. godine u 18:30 časova, na drugom programu RTS-a biće prikazan film  „Deževske Jeremije“, posvećen običajima uoči Svetog Proroka Jeremije u Podgolijskim selima.

Film je snimljen za trajnu arhivu Radio Televizije Srbije u okviru serijala „Srpski Istočnici“, u selu Belom Polju, opština Raška i selima Deževi i Vranovini, opština Novi Pazar.

Glavni urednik je etnomuzikolog Svetlana Azanjac, reditelj Slobodan Samojlović. Organizatori snimanja filma su Dalibor Todorović i Goran Asović.

Lepo je videti jedan ovakav film posvećen očuvanju običaja i kulturne baštine Podgolijskih sela. Film je urađen prema etnološkom zapisivanju Dalibora Todorovića iz Raške.

Na dan Svetog proroka Jeremije (po Julijanskom kalendaru 14. maja) u okolini Raške, grupa mladića i dece se sastaje i dogovara maršutu ophoda oko sela. U podgolijskim selima Sveti prorok Jeremija predstavlja zaštitnika ljudi, životinja, kuće, okućnice, plodnih polja i pašnjaka od zmija. Koristeći zvona, medenice i nekoliko drvenih čobanskih štapova, oni stvaraju buku i teraju zmije uz pevanje obrednih pesama. Kada grupa stigne ispred neke kuće u selu, dočekuju je domaćin i domaćica. Domaćin ih pozdravlja izgovarajući reči „Dobrodošle Jeremije! Nek’ nas Sv. Jeremija sačuva i izbavi od zmija.“ Pohod se kreće oko kuće (glavne zgrade u domaćinstvu) obilazeći je tri puta. Prilikom obilaska oko kuće peva se pesma u sedmercu „Jeremije u polje“.

Kada obiđu tri puta oko kuće pevajući ovu obrednu pesmu izgovaraju „Domaćice daj nam dara mesa, mleka, vune, para“. Domaćica daruje grupu mladića vunom, suvim mesom, jajima, sirom… Domaćin daje neku paru. Kada obiđu sva domaćinstva odlaze u polja pevajući: „Neka čuju naše glase dokle naša stoka pase“ i „Bešte zmije zlo se sprema u njivama nek vas nema“. Obilazak domaćinstava, zaseoka i celog sela traje do kasno uveče.

Kada se pohod završi grupe se okupljaju u centru sela i pale velike vatre oko kojih se okupljaju svi meštani. Od ovog trenutka prestaje običaj pohoda i počinje narodno veselje. Sviraju svirale, klaneti i bubnjevi. Igraju se tradicionalne igre i pevaju pesme.

Običaje Jeremije, koji su se jedino zadržali u selima podno planine Golije na ovaj način biće sačuvani od zaborava. Meštani koji su učestvovali u stvaranju ovog značajnog projekta ponosni su što će biti  deo bogate  istorije Deževskog kraja poznatom po lozi Nemanjića osnivača prve srpske države.

Ono što je karakteristično za ova sela jeste, od naravno naziva nošnje: to su zubun, koji se nosio u 19. veku kod žena, zatim korporan sa jelekom kod muškaraca, zatim velika kabanica, japundža, a što se tiče posle Drugog svetskog rata-dominiraju šajkače, sako ili kaput od sukna.

Kulturno-umetničko društvo Golija svim srcem nastoji da autentičnom nošnjom, igrama i pesmama predstavi izvorne običaje svoga kraja širom sveta gde nastupa.

 

Izvor