Raspeće Hristovo u nama

Studenički hram kao lična istorija svakog pravoslavnog vernika, budi osećaj u nama. Svojom istorijom nastajanja, bez reči ostavlja freska Hristovog Raspeća. Dajući nam, svakog puta iznova suštinu postojanja.

Sem samog Raspeća, freska sa sobom nosi i sve jevanđeljske detalje koji simbolički i potpuno ispunjavaju suštinu Hristove smrti, iako ga često smatramo umrlim. Smrt Gospodnja, ispunjava evharistijski smisao životom u nama, jer je Njegova krv temelj crkve u nama i zalog našeg spasenja. Koliko smo puta stajali pred slikom Raspeća i prisećali se opisa Hristovog stradanja? Stajali pred njom potpuno očarani onim što vidimo, a da deo ikone ne pročitamo u jednom danu. Paradoks je koliko nam je malo potrebno da budemo sa Njim. Da budemo nemi posmatrači Raspeća, da osetimo živu suzu Presvete Bogorodice i radosno miro Gospodnjeg Vaskrsenja.

A koliko smo samo Liturgiju uzimali površno? Koliko nam je teško da saslušamo živu reč, a tek da se potrudimo da primimo živo Telo i živu Krv Hristovu, kako bi se sjedinili u Jedno.

Jevanđelje nam daje čist i jednostavan odgovor, koji je i slikom prikazan u Studenici. Ali kao što je tadašnja smrt Hristova sablaznila mnoge Njegove prijatelje, tako ume i nas danas da sablazni, iako sada već potpuno znamo da je vaskrsao. Ono što je njima, a nama pogotovo nedostajalo je《zrno gorušičino》vere. (Mt. 17,20)

Posustajemo na putu sopstvenosti, bez imalo vere u Hrista kako onda da stvorimo hrabrost za Njegov put, bez vere?

Hristovo raspeće nam je donelo život i susret u zajednici sa Njim, isključivo kroz veru. Naslikana freska sadrži deo na kom se jasno vidi, krv pada na lobanju Adamovu, poručujući nam da svoju palu prirodu možemo pobediti. Raspeće daje do znanja da nas fizička smrt razdvaja isključivo od prolaznih stvari. Dubokim crtama, freska nam kazuje želju Gospodnju u trenutku raspeća, da u Njegovom trpljenju  nađemo svoju snagu. Zašto onda odustajemo od Njega?

,,Vera nije privatno traženje istine već prihvatanje Istine.“(Radovan Bigović)

Ako kroz Istinu, kroz samog Hrista u sebi pronađemo ljubav, onda možemo pokušati da osetimo Njegovo Raspeće u nama i da sopstvenu smrt pobedimo  upravo smrću kroz Vaskrs.

Autor: Marija Veselinović