Копије фресака Светог Саве и Симеона у Краљевој цркви

Краљева црква  је подигнута 1314 године у комплексу манастира Студеница, а посвећена је Богородичиним родитељима Јоакиму и Ани. Ктитор овог малог али велелепног здања је краљ Милутин, унук Стефана Првовенчаног.Он је хтео да и сам остави траг у Студеници покрај својих предака, али без жеље да засени монументалност Богородичине цркве. Отуда је настала ова мала, али веома складна црква.

Фреске су рађене у стилу Палеолога, а радио их је  водећи  дворски сликар краља Милутина,  Михаило  Астрапа. Како је  у 13. веку Цариград пао у руке крсташа и формирало се Латинско царство, долази до интензивнијег развоја Византијске  уметничке делатности на  периферији Византиона као што су Македонија, Србија и Русија.  Сликарство у Краљевој цркви је  значајно,  јер је оно једно од најбоље очуваних сведочанстава византијске уметности из времена раног четрнаестог века.

Фреске  Светог Саве и Симеона су  одличан пример овог касног византијског стила. Одлика ове  уметности је да се  не занима превише за  тело, оно увек нестаје под  наборима тканине , осећа се присутност аскетског и бестелесног, док се већа пажња посвећује лицу, нарочито очима.  Свети  Симеон је насликан у монашкој одећи као стар, дугог повијеног носа и дуге беле браде . Сликар је тежио  да сачува уверљивост одавно поштованог лика предака.  Лик из Краљеве цркве има одлике правог портрета , али и иконографског знака. Одређена идеализација лика  је већ постојала у раним тридесетим годинама 13. века: веома крупне очи укочен поглед упућен даљинама, правилни полукругови око очију као капци упали образи који пристају савршеном монаху. Међутим она је  ублажена  у Краљевој цркви одбацивањем потпуне симетрије лица и очију.  Свети  Сава je приказан у архијерејској одећи (стихаром са наруквицама украшеним бисерима , полиставрионом и омофором) са јеванђељем у руци. Сликар је желео да  лик Светог Саве прикаже веродостојно. Танак и мало повијен нос Немаљића , крупне очи , упали образи, високо чело, раздељак на средини, с праменовима  косе зачешљане иза ушију, све подсећа на старији лик из Милешеве. Ипак у Краљевој цркви Сава је приказан као старији и већ потпуно сед, дуге беле  браде и очи му нису плаве( као у Милешеви) већ сиве.

На конпозицији су приказани Свети Сава и Симеон како се обраћају Богородици и Христу да би молили за свога потомка  краља Милутина и његову супругу Симониду. Мали Христ са свитком у руци , као владар прима молбу и благосиља светитеље Немањиће окренувши им се и посматрајући их.

Копије светог Саве и Симеона су рађене у њиховој природној величини, тако што је помоћу квалитетне фотографије извучен цртеж у размери . Сликано је са природним пигментима како би се на што бољи начин имитирала оригинална  боја. Такође су имитирана и оштећења, огреботине, флеке , као и недостатак бојеног слоја на појединим местима. Копије су на крају урамљене у рам од храстовине

Копије су радили: Александар Ћулибрк, Драгана Вићентијевић и Јелена Симић