На основу анкета и истраживања рађених протеклих година, већина српских студената никада није посетила Манастир Студеницу.
Насупрот томе, многи од њих обиђу знаменитости Италије – Рим, Венецију и Фиренцу, ривијеру Шпаније и Француске, Париз, Праг и Беч. Све овеградове и земље, без сумње, треба видети. Али, најпре треба походити место које се с правом може назвати колевком српске историје, духовности и културе.
Том месту, од времена Светог Саве до данас, посвећене су стотине хиљада страница књига и научних радова, као и бројна уметничка дела. У том месту родиле су се идеје које су осветлиле пут Србима у најтежим временима. Ту је природа сачувала исконску чистоту и лепоту, којом се Стефан Немања задивио пожелевши да на некадашњем „пустом ловишту зверова“ подигне величанствен храм Богородице Добротворке „на покој и умножење монашког чина“
То место зове се Манастир Студеница.
УНЕСКО је још давне 1986. године препознао значај Студенице стављајући манастирски комплекс и биорезерват природе Студеница-Голија на листу светске културне баштине. Са свешћу о изузетном значају ове древне целине, са одликама које су универзалне и јединствеза читаво човечанство, Студеницу посећује велики број страних туриста. Они знају где су се и зашто упутили из веома удаљених крајева, какви су Кина и Јапан, Сједињене Америчке Државе и Аустралија.
Држава Србија заједно са Министарсвом културе, Републичким заводом за заштиту споменика културе и другим релевантним институцијама континуирано помаже да се у Манастиру Студеници обаве и приведу крају неопходни конзевраторско-рестаураторски радови. Све са циљем да Студеницу и сва њена блага оставимо у наслеђе генерацијама које долазе. Генерацијама које ће једног дана управљати Србијом, лечити њене становнике, радити у њеним фабрикама, бавити се архитектуром, математиком и физиком, достојно служити својој земљи у војсци, полицији и друго.
Тим генерацијама, наводимо, на крају, следеће чињенице:
Богородичина црква у Студеници подигнута је 150 година пре Дуждеве палате у Венецији, 246 година пре Брунелескијеве Катедрале Дуомо у Фиренци, 464 година пре Таџ Махала у Индији, 668 година пре Биг Бена у Лондону, 692 године пре Гаудијеве SagradaFamilia-e у Барселони, 697 година пре Ајфеоловог торња у Паризу.
Величанствено сликарство Богородичине цркве настало је читавих 96 година пре Ђотових фресака у Капели Скровењи у Падови, 100 година пре Дучовог ремек дела Maestà у Сијени, 219 година пре Мазачових фирентинских фреска. Студеничко Распеће старије је од Леонардове Мона Лизе чак 296 година; 291 годину старије је од славног Диреровог Аутопортрета, 302 године од Рафаелове Атинске школе, 303 године од Микеланђелових фресака Сикстинске капеле. Студеничка мермерна скулптура настала је 290 година пре Микеланђелове скулптуре Pietà, 475 година пре Вермерове слике Девојка са бисерном минђушом, 542 године пре Фонтане ди Треви у Риму. Студенички сунчани часовник урезан крај јужног портала Богородичине цркве старији је од астрономског часовника у Прагу чак 220 година.
