S nebom na dohvat

Tim planinskim putevima hodali su još Nemanjići. Tu su neke od njihovih najpoznatijih zadužbina, tu su Savine isposnice i vode, tu tragovi Nemanjinog vidovitog štapa. Sunce se ujutru pomalja iza grdosije Kopaonika, pred veče se smiruje nad Golijom. Lepote, rasute na sve strane, čekaju na nas. Stare razglednice svedoče da se o tim lepotama odavno zna u turizmu Srbije, a sada je pitanje da li se zna još uvek

Tekst i foto: Dragan Bosnić

Put za Rudno se odvaja od magistrale kraj Ibra kod mesta Brvenik. Saobraćajnica  pravi skoro pun krug oko uzvišenja na kome se nalaze ostaci grada Brvenika i potom krivuda kroz Brveničku klisuru, prateći tok istoimene reke. Naselje Gradac se nalazi desetak kilometara uzvodno.

U selu se flašira voda „Iva“, ali je naselje mnogo poznatije po manastirskoj crkvi posvećenoj Blagovestima Presvete Bogorodice, zadužbini Jelene, žene kralja Uroša. U impresivnoj crkvi, za koju se pričalo da je peta u rangu Nemanjićkih zadužbina, nalazi se kivot velike kraljice. Telo je, međutim, iščezlo negde u izmaglici vekova.

Tokom maja svake godine u manastiru se održavaju „Dani Jelene Anžujske“ ili „Dani jorgovana“. Po predanju, jorgovane je u dolini Ibra posadio kralj Uroš za svoju nevestu. Monahinje iz manastira Gradac poznate su po vrhunskom oslikavanju ikona.

Od manastira put krivuda uz planinu Radočelo. Posle dvadesetak kilometara dužinskih i skoro hiljadu metara uspona izlazi na bajkoliku visoravan i u selo Rudno. Selo je na 1.100 metara nadmorske visine, okruženo gustim šumama, bogatim i raskošnim pašnjacima, livadama i mnoštvom gorskih reka i potoka.

Šume su uglavnom stoletne, četinarske. Najviši vrh Radočela, Krivača, na 1.643 metra je nadmorske visine. Iz sela Rudno postoji staza kroz staru šumu ko ja do njega vodi.

Interesantna je ovde crkvica Nikoljača iz XIV veka, koja nije posvećena Svetom Nikoli nego Svetom Iliji. Manjih je dimenzija i pokrivena kamenim pločama. Udaljena je dva kilometra od naselja i nalazi se na šumskom proplanku okruženom visokim smrčama. Nedavno je podignut i zvonik. U sličnom maniru obnovljena je i mesna Crkva Svete Trojice.

Rudno je pre svega klimatsko mesto, na kome se krvna slika popravlja zadivljujućom brzinom. Mesto ima dugu turističku tradiciju. Ovde su gosti dolazili pre nego što je otkriven Kopaonik kao turistička destinacija. O tome svedoče i stare razglednice sa lepo uređenim brvnarama u kojima su odsedali gosti.

I danas odsedaju u lepo uređenim brvnarama koje pružaju komfor dostojan visoko rangiranih turističkih centara. Najznačajniji objekti su brvnare porodice Šekler sa etno restoranom „Beli bagrem“. O kvalitetu hrane koju nudi restoran najbolje govore brojne nagrade koje je domaćica Milijana Šekler dobila na sajamskim manifestacijama. Pomenimo i domaćinstvo „Selena“ i nešto udaljenije turističko naselje „Nebo“.

Nebo nad Radočelom je luminiscentno potpuno ne zagađeno, pa tokom noći možete sagledati sve detalje razasute Kumove slame.Podjednako su lepi izlasci sunca nad Kopaonikom ili njegov smiraj na visovima Golije. Rudno je poznato kao mesto koje ima najviše sunčanih dana u Srbiji i posebnu ružu vetrova, pogodnu za lečenje oboljenja disajnih organa.

Blago

Kažu da odavde vodi sedam puteva. Istorija veli da su kroz Rudno prolazili mnogi karavani u pravcu Dubrovnika. Takva istorija verovatno je podstakla i priče o velikom zakopanom blagu, kakvih ima i u mnogim drugim krajevima Srbije. U nevolji možda zakopano, s nadom uzalud traženo, do sad je samo u pričama nalaženo.

OSVEŠTAVANJE ŽIVOTA I VREMENA

Na lokalitetu Brevina, na Rudnjanskoj visoravni, izviđači svakog leta organizuju logor za kampovanje i edukovanje dece. Staza zdravlja je dugačka trideset šest kilometara, sa postavljenim etno brvnarama za odmor usput. Kanjon Kace svojim slapovima čini ovaj predeo veoma privlačnim i izazovnim.

Najvažniji događaji u Rudnom tokom godine su okupljanje na Badnje veče, uz paljenje badnjaka pred Crkvom Svete Trojice, „Hajka na lisice i vukove“ tokom marta, julski Sabor, „Cvetna polja Evrope“ u avgustu, Sabor na Radočelu u avgustu, „Krompirijada“ i Sabor u manastiru Studenica tokom septembra.

Manastir Pridvorica se nalazi na severo zapadnim padinama Radočela. O crkvi posvećenoj Preobraženju Gospodnjem se malo zna, ali je izvesno da je ktitor bio značajna ličnost i da je manastir imao svoj vodovod. Zanimljivi su i kameni ukrasi ugrađeni u fasadu crkve.

Od naselja Rudno do Pridvorice vodi makadamski put preko Devića,ali bolje je krenuti ka Pridvorici putem preko Studenice. I put koji vodi ka Studenici je makadamski, ali dobro održavan i vrlo slikovit. Po vremeno se vidi veliki deo masiva Kopaonika,a potom udolina ka Studenici. Zanimljiva je crkva na groblju u selu Vrh. Oblikom i gabaritima gotovo je identična sa Nikoljačom. Posvećena je Svetom Đorđu a u oltarskom delu fasade je ugrađena ploča sa glavom  sličnom onoj u Pridvorici.U unutrašnjosti crkve ima još nekoliko takvih ploča. Na putu do Studenice se nalazi i zanimljiva spratna crkva u selu Dolac.

Ispod planine Radočelo Stefan Nemanja je sagradio manastir krajem XII veka. Manastir se zove po Studenici, reci koja teče sa Golije i uliva se u Ibar. Od 1207. godine, pa do polovine XIII veka Sveti Sava boravi u Studenici. Pod Savinim starateljstvom manastir postaje veliki kulturni i duhovni centar srednjovekovne Srbije. Svrstava se u najvrednije spomenike raške graditeljske škole. Crkva posvećena Bogorodici je jednobrodna, sa oltarskim prostorom i unutrašnjom pripratom, dok je spoljašnju nešto kasnije podigao kralj Radoslav. U crkvi se čuvaju mošti Svetog Simeona, odnosno Stefana Nemanje, njegove žene Ane, i njihovog sina Stefana.

Putniku koji želi da poseti Pridvoricu posebno se preporučuje da poseti i Savine isposnice koje se nalaze nedaleko od puta, na padinama Čemernice. Do Donje isposnice, sa izvorom Savina voda, stiže se za desetak minuta laganog hoda. Do Gornje vodi zanimljiva staza dugačka oko tri kilometra. U Gornjoj isposnici je crkva posvećena Svetom Đorđu. Podignuta je u XIII veku a četiri veka kasnije ju je oslikao Georgije Mitrofanović.

Vode

Na Radočelu, voda u rekama i potocima je izuzetnog kvaliteta, pošto se u okolini ne nalaze  nikakvi industrijski centri. Najveće su reke Brevine, Izubra i Vrelo. Sve tri bogate su potočnom pastrmkom i rečnim rakom.

Izvor