Диван планинарски доживљај изнад Савине испоснице

Планинарење није бесциљно лутање по брдима и освајање већ освојених врхова с којих ћемо ионако убрзо морати сићи; напротив, планинарство је начин и стил живота, читав низ активности које савременом човеку живот чине угоднијим, занимљивијим и надасве лепшим. Преносимо утиске госпође Светлане Крџић и њене дружине са само једне у низу планинарских авантура, овога пута Савиним стопама, кроз Студенички крај.  

Трећег децембра запутисмо се у правцу Студенице да обиђемо нашу стару планинарску стазу. Обе Савине ипоснице, доња и горња, део планине Чемерно, село Савово и река Савошница су саставни део ове стазе.

Мирно зимско јутро, без ветра, природа окићена снегом и исконски мир нас дочекују код манастира Студеница. Неизбежно је да се обиђе манастир. Колико год пута да дођемо у Студеницу сваки пут је некако другачија и лепша. Врата нам отвара млад монах и прича кратку историју већ надалеко познатог манастира.

Од манастира до поцетка стазе према Савиној испосници има око четири километра. Ту раздаљину прелазимо аутобусом. Излазимо на самом ушћу реке Савошнице у реку Студеницу. А Савошница ускаче у Студеницу у виду водопада високог око два метра.Сама хука тог водопада и количина воде зауставља дах. Одвајамо се стазом узбрдо и стапамо са белим миром у шуми. Само нас жагор ремети тишину.

И једна и друга испосница су већ надалеко познате. Код самих улазних врата у Горњу испоснуцу наилазим на прави куриозитет: процветао плави звонциц у децембру који вири испод снега. За мене прави доживљај, на овом камену само најачи опстају.

Бела грађевина Горње Савине испоснице у белом зимском јутру и спектакуларан поглед на кањон реке Студенице су посебна слика. Палимо свеце у малој црквици и умивамо се водом из Савиног бунара. А захватити воду из бунара је посебан доживљај.

Добар одмор и разгледање околине потраја. Пут нас даље води узбрдо, изнад испоснице кроз беспуће Чемерна , ка селу Савово. Укупна дужина ове стазе је око тринаест километара. Добар део стазе је кроз шуму па се видици на околне планине отварају тек надомак села Савово. Овог пута су они остали скривени у магли.

Неколико времешних кућа и напуштених ћумурана се налази поред пута. Блага низбрдица, лош пут и много воде низ пут воде нас ка центру села. Старо гробље, разрушена црква, напуштене куце, празна продавница…нигде никог у селу. Овде одзвања тужна истина: било једном једно село…

Највећи део пута у повратку идемо низ реку Савошницу. Несвакидашња, дивља река бистре воде ископала је себи кањон у стени планине Чемерно. Више од осамсто метара надморске висине има од извориста до ушћа у Студеницу. Драматична и лепа слика природе поред реке. Чист снег по путу само смо ми, планинари угазили.

Кад се домогосмо пута и аутобуса, кренусмо у другу авантуру. Према ресторану Радочело, даље уз Студеницу на добар ручак и одмор. Овај део дана је најзабавнији. Иако смо цео дан били заједно, свако прича неке своје доживљаје на дуги начин.  Диван планинарски доживљај.