Ктитор ове свете наше обитељи, манастир Студеница би велики жупан Стефан Немања, и сагради себи овај храм за покој и умножење монашког чина , одреди у њему гробно место и посвети га празнику Успења, односно блаженог престављања или уснућа Пресвета Преблагославене Свагдадјеве Марије, матере Бога нашега Исуса Христа.
Овај манастир је подигао после успешног окончања обједињавања српских земаља, успостављања мира а као успомену на боравак у заточеништву у цариградском Евергетитском манастиру (манастир богородице Доброчинитељке из 10 в.), те је зато и посветио Богородици.
Уочи празника Успења служено је свеноћно бденије а сутрадан Света Литургија, на којој је началствовао архимандрит студенички Тихон Ракићевић уз саслужење јеромонаха Виталија Милошевића , свештеника Мирољуба Попадића, Мира Маринковића, Александра Бојовића и јерођакона Паладија Вукшића. Пошто се овим празником уједно завршава пост у част Пресвете Богородице било је доста причасника а укупно је било преко 200 верника. Потом се изишло, у опход око Цркве са празничном иконом, уз читање Јеванђеља а извршен је и помен игуманима манастира са јужне стране Цркве где се налазе гробне плоче прва два игумана с краја 12 в. Игњатија и Дионисија. Свети Сава је био трећи игуман после доласка са Свете Горе и доношења моштију свога оца , преподобног Симеона Мироточивог Чудотворца. Поново се литија вратила у Цркву где је пресечен славски колач и освећено жито. За све госте је спремљено послужење и славска трпеза.
Живот Пресвете Богородице од њеног рођења од побожних и старих родитеља, преко њеног чудесног служења у Јерусалимском храму, заручења за праведног Јосифа, Благовести арханђела Гаврила и бесеменог зачећа од Духа Светог, надумног Рођења Сина Божијега, Господа нашега Исуса Христа,свих пророштава , одрастања малог Господа и потом је стално пратила свога Сина, када је Он почео да објављује своју науку свету, све то и много још тога само је делимично приказано у Јевађељима.
У суштини Њен живот је за нас тајна, тајна смирења и, љубави и послушности Богу , своме Сину, она је заувек највећа од свих људи у људском роду, виша од свих анђелских сила и чинова који су око Прастола Божјег, Она чује наше молитве, зна наше духовно стање и мисли, брза је на помоћ када је год призовемо и тугује због наших грехова а радује се нашем поправљању и добром животу.
Фото: Милена Дугалић
Видео: Никола Михајловић