Реаговање: Ко је забринут нека слободно припомогне

На неком локалном сајту недавно се појавио текст о тоалету ван функције у близини манастира Студенице. Неко је чак држећи камеру чучао поред зида да снима отпале делове малтера. Неупућен читалац треба да помисли да манастир не мари за посетиоце и да гости немају за њих предвиђен тоалет.

Пошто је ово далеко од истине дужан сам да дам неколико информација:

У самој порти манастира има неколико квалитетних тоалета за госте. Свакодневно их одржавају и исти су у беспрекорном стању, опремљени убрусима итд. То је једно место. Друго место са тоалетима је велики конак за госте. На паркинг конака за госте долази највећи број аутобуса и аутомобила. Читаве екскурзије ђака иду у тај мокри чвор. Исти се свакодневно одржава. Дакле, тоалета за госте има. Хиљаде људи из земље и иностранства оду задовољни из Студенице. Братство одржава комплекс, коси траву, послужује госте.

Јуче (у уторак) је била група Грка са Кипра за коју су испечене пите за послужење уз кафу, ракију и друго. То се ради редовно. После сваке литургије гости буду послужени. Монаси објашњавају посетиоцима историју манастира, а додатно манастир запошљава кустосе који воде госте и на располагању су им колико год их интересује. Осим тога, братство свакога дана у пет ујутру (празником мало касније) почиње службу која траје три сата, увече се служи вечерња служба. Хиљаде људи одавде одлазе задовољни. Они који годинама долазе у манастир да помажу добро знају како је напоран живот у манастиру Студеници. Напоран понајвише због гостопримства према многим људима из Србије и иностранства.

Мокри чвор поред потока са северне стране зидина (који тренутно не ради) изградио је манастир пре двадесет година. Зграда има пропусте које је учинио извођач радова (потпуни недостатак изолације јужног зида) због чега је радила само неколико година. Због тешкоће прикључка на канализациону јаму употреба овог мокрог чвора забрањена је из еколошких разлога. Манастир мора да поштује одређена правила која обичан домаћин у селу не мора. Због овога је пре неколико година урађен пројекат за реконструкцију мокрог чвора и исправан одвод. „Републички завод за заштиту споменика културе“ одобрио је пројекат, а за исти је добијена сагласност „Министарства културе Републике Србије“.

Манастир је код неких министарстава два пута конкурисао за средства за ову потребу али није успео да их добије. Судећи по количини радова који се сада изводе (у Горњој испосници итд) и који ће бити извођени следеће године, манастир до даљњег неће бити у могућности да улаже у мокри чвор поред потока јер је у дугом временском периоду финансијски учествовао у многим радовима.

Ипак, ако неком није право што тоалет не ради нека се потруди да нађе неког спонзора да помогне. Тако се помаже. Ако си запазио шта недостаје, изволи помози да се то реши – нађи спонзора, апелуј код неког ко може да помогне, дођи у манастир да помажеш у примању и послужењу гостију, кошењу траве, дођи на службу у манастир па ћеш да видиш шта ти монаси раде по неколико сати у храму свако јутро. На овоме се доказују јунаци. Коме нешто смета нека се јави да помогне.

Замолили смо управу да нам достави како гласи пројекат реконструкције тоалета и колики је износ потребан пошто, ево, јавио се неко ко примећује да су радови овде потребни.

Владимир Зарић