Интервју са Биљаном Вуковић
Фото/текст : Хаџи Никола Михајловић
Биљана Вуковић, српска ликовна уметница, Факултет ликовних уметности, Графички одсек, завршила је 1973. године, а последипломске студије графике 1975. године, у класи професора Миодрага Рогића. Добитница је великог броја награда и признања. Своја ликовна дела излагала је на већем броју самосталних и колективних изложби уСрбији, региону и свету.
- У Вашем стваралаштву приметна је инспирација Студенице, како и зашто?
Студеница је моја инспирација већ деценијама, још од студентских дана, од прве посете манастиру Студеници, када смо се сусрели са узвишеном лепотом манастира и прелепе природе у чијем се крилу Студеница налази. Увек помислим како су пажљиво бирана места подизања задужбина, како су ктитори зналачки проналазили права места где да подигну манастир, у нарочито лепим пределима, крај чистих планинских речица, и извора здраве воде, обично скривени и ушушкани, где се јако осећа доброта места и природног окружења, та добра енергија да траје и зрачи у времену. - Како је Студеница успела да споји природу и духовност?
Брдима и ливадама око Студенице, кроз шуме и преко пропланака, ходам сатима, стазе воде на све стране, до удаљених домаћинстава, и колико год да се удаљим сила манастира ми не да да се изгубим, увек осећам где је Студеница. Колико пута ме звук клепала као позив на вечерњу службу затицао на неком видиковцу одакле се манастир види као отворена шкољка са бисером – манастиром као на длану, и тај звук клепала који се простире и облива цео предео чини да цео пејзаж око манастира до врхова брда осећам као манастирску порту, цео пејзаж је одуховљен, цео пејзаж јесте света Студеница. - Студенички пејзажи су Вас инспирисали да стварате, у том стваралаштву има доста зелене и златне боје, да ли су то вредности које представљају лепоту тог краја или су случајни утисци посматрача?
Боје природе су красне, здраве, префињене, исијавају, пуне сокова, хлорофила, сунчеве светлости, зраче кроз мајско младо зелено лишће, или румене и вену с доласком јесени, или дочаравају дубину сенки дрвећа, али више од свега ја тражим да изразим осећања топлине, радости, које изазивају у мени, моје осећање повезаности и стапања с природом, у молитвеном духу и смирењу. Зато се појављује и златна боја која као да носи дах небеске светлости икона која прелеће кроз пределе цртежа местимично у брзини остављајући златни траг, прах, пратећи ритмове и ток шума и ливада. Боја је код мене превасходно носилац осећања и расположења, духовног стања, и радости стварања. - Данас су вредности поприлично запостављене, да ли је негде порука Вашег стваралаштва да се љубитељи уметности и публика окрену природи и Богу?
Док цртам, осећања радости стварања, љубави, лепоте природе, светлости и топлине, молитвени дух Студенице, уливају се, утискују се у цртеже сваким потезом оловке и четкице, сваким слојем боје, и све то зрачи ка посматрачу преносећи та осећања и као одјек изазива плиму лепоте у оку и срцу. - Природа студеничких врлети, камених врхова, дивних ћувика и бајковитих предела је у Вашем стваралаштву обожена, у њој је Бог Логос, да ли је то и порука да је онда она без њега мртва?
Док посматрам прелеп предео који окружује манастир Студеницу, док пратим сенке облака који плове по брдима и ливадама и милују их, док се сунце креће по њима а сенке се издужују и продужују тонући у дубљу таму, пуним срцем осећам:
„Како су величанствена дела Твоја, Господе!
Све си премудрошћу створио;“
Псалм 103. Давидов (о светском битију) - Када је се родила љубав према Студеници?
У студентским данима се догодио мој први сусрет са Студеницом, у обиласцима наших манастира, у упознавању са историјом, архитектуром, уметношћу… Студеничке фреске су оставиле дубок, неизбрисив утисак, дотакле су душу, сназан доживљај узвишене лепоте, који је наставио да ме годинама зове и привлачи да поново и поново долазим. Увек са прибором за цртање, у покушају да забележим мрвице лепоте раскошне природе око манастира. - Да ли у будућности можемо очекивати још радова где ће главна испирација бити Студеница и њена јединствена природна лепота?
Студеница остаје, наравно, најважнија инспирација за мене, дуги боравци доносе смирење и уживање у лепоти, радост цртања је извор узбуђења у посматрању и стварању, нови цртежи су нови изазови, нове мале молитве, нове мрвице лепоте. То је потреба, као дисање, као откуцаји срца. Цртам из љубави. Не мислим на излагања, на изложбе. А ако се догоде, значи требало је да се догоде…. - Просто је немогуће не заволети природу и Студеницу након посматрања Ваших радова, шта би поручили некоме ко никада није био на том простору?
Студеница и њена духовност и лепота трају вековима, обогаћујући свакога у сусрету с њом. Треба доћи отвореног срца и доживети је. Добро је осетити временску вертикалу и векове који су протекли, наше славне претке који су нам је оставили. И треба доживети њено озарење и бити озарен том ванвременом лепотом и трајањем.
