Studenica Svetog Simeona

Pesme o Studenici0

Huji vetar o Božjoj ugodnici,
pripoveda svetu o Studenici.
Dao joj je Bog reku tu bistru vodicu,
duše ljudske umivaonicu.
Orlovi i danas promiču nebom,
zasitiće se duša studeničkim hlebom.
Isklesani dragulj sinu pre vekova osam,
ćirilicom ispisano šta sam i ko sam.
Nemanja se duhom vin’o iznad gora,
dosegao visine božanstvenih zora.
Branio je srce čistim pravdoljublje,
isticao najviše Bogoljublje.
Duši svojoj kao i svom rodu,
verom u Boga darovo večnu je slobodu,
i sva brda studenička ona,
čuju glas manastirskog zvona,
još i dalje,ceo svet ih čuje,
a njegova reč srbima poručuje,
duhom svojim na studenicu gledi,
oslušni dobro čućeš šta besedi:
Duša Božjeg hleba treba i ište,
svaki manastir Srbsko je ognjište.
Svaka crkva srbska je čitanka,
stub je Srbskog živoga opstanka.
Kad manastir magle poviju,
u tu belinu ga skriju,
anđeli tada sa neba polete,
na kupolu manastira slete,
mir Božji zavlada okolinom,
ispuni se prostor toplinom,
sve progovori i kaže tišinom.
Srce čisto tu radost oseti,
i ka Bogu duša radosna poleti.
Kada leto doleti u planinu,
Sunce ode u veću visinu,
kad vranilovka ucveta u letu,
ništa lepše nema na ovome svetu,
kad se pogled jasan sa brdija pusti,
i tamljana dim razleže se gusti,
molitva dušu tad stišava,
vera u Boga i sveta nam slava.
Žubor reke podno manastira,
na vrh brda ima još pastira.
Isceljenja mnoga i druga čudesa,
freska Bogorodice šira od nebesa,
sve to srce smiri,udalji od besa.
Nemanja je tri sina imao,
Rastko monaški poziv izabrao.
Otac je se ugledo na sina,
kralja krunu ostavi zbog monaškog čina.
Sad sa Savom na nas Srbe gledi,
pravi put je samo Božje propovedi.
Od krune na glavi čovek nije bolji,
ali jeste kada živi po Božjoj volji.
Krunom svojom Nemanja je primer dao,
vladar,monah i svetac postao,
jer verom u Boga nije nikad posustao.
Sveti Simeon danas mirotoči,
i dan danas o Bogu svedoči.

Autor : Nebojša Nešo Milojčević