Извор: Приче са душом
Она шије хаљине, сукње, блузе и ешарпе, а планира израду хаљина са мотивима српске традиције. У изради сукњи користи памук, кепер сатен и свилу, док за хаљине и блузе употребљава тканине које задржавају свој првобитни облик и поседују изузетну еластичност – шардон ликру и хладну мокру ликру. Код ешарпи и марама користи свилу, муслин свилу и сатен свилу.
Циљна група Маријане Пешић, оснивача и власника бренда „Маријана Фасхион Дреамс“ су, како каже, даме свих узраста, необичног стила, суптилне и смеле – оне које поносно носе своје године. Истиче да сваку жену може обрадовати једна свилена ешарпа или марама, као и да је свила увек добар избор за гламурозан, свевремен изглед.
Мада су мајка и покојни деда ове младе креаторке из Ушћа имали своје шиваће машине (дека ретро машину, коју је користио услужно, а мама за своје потребе), нико јој у породици није показао како се шије. Из данашње перспективе каже да је то било вероватно због тога што су највише веровали у њен таленат за музику, па је занат кројења и шивења савладала сама.
Маријана је по професији дипломирани политиколог за новинарство и комуникологију, завршила је Факултет политичких наука и запослена је у Библиотеци Српске академије наука и уметности где обавља послове руководиоца Одељења за информације и рад са читаоцима.
Маријанин мото је: „Прво мораш да научиш да кројиш тренутак, да би умео да скројиш дан. Онда, украјај полако дан по дан да добијеш живот по мери.“
Током студирања желела је да ради у информативној редакцији или да се бави истраживачким новинарством. Када је увидела да од хонорарног новинарства не може да се живи у Београду, са братом је покренула породични посао у Ушћу код Краљева.
„Радећи посао који волим почела сам да размишљам на који начин бих још могла да искажем своју креативност.”
„Размишљала сам о послу који не захтева изнајмљивање пословног простора и ангажовање радника, него да ми делатност буде надохват руке, да не путујем због посла, а да он одише ентузијазмом и пружи задовољство које се може поделити са другима“, присећа се Маријана за Приче са душом.
„Пошто волим да носим хаљине и сукње необичног кроја одлучила сам да научим да шијем бар за своје потребе и да уштедим тако што ћу мање куповати одећу.”
„Изазов је био у томе што нисам знала да шијем! Требало је видети која школа шивења има најбољи програм, а циљано сам желела да користим машине бренда „Бернина“. Испоставило се да је госпођа Ленка Бубало главни увозник тог бренда за Србију и да управо она има „Ленарт“ школу шивења. Шивење ми је убрзо постало као песма и почела сам да уживам и све више да креирам необичне моделе“, каже Маријана, која у послу користи три машине.
„Машине су ми неопходне јер сам желела професионалне резултате. Свака од њих је специјализована за одређене радње. На пример, за израду хаљина при обради одређених кројних делова користим све три: једну за шав око врата, другу за спајање и сечење у једном кораку, и трећу за припрему и обраду ивица манжетни ради лакшег пришивања. Прецизност ових машина ми помаже у креативном процесу.”
„Креације су замишљене тако да буду лежерне, једноставне и елегантне, али да се у њима осећате јединствено и доминантно. Ником ништа унапред не обећавам, јер имам свој примарни посао који такође волим. У понуди су само завршени модели, одмах доступни, спремни за испоруку, а лимитирани производи могу се погледати на интернет страници.”
„Мој мали бренд МФД је прави изазов и биће платформа где ћу моћи да развијам своју креативност, да померам границе својих могућности, да пишем текстове за потребе сајта и дигиталног маркетинга, да цртам, кројим, шијем, фотографишем, уредно водим своје књиговодство, плаћам порезе и доприносе, и за две године да сагледам неке прве резултате.“
„Рођена сам у Краљеву, одрасла сам у Ушћу и веома лепе успомене ме вежу за то место. Дом је тамо где је породица и где су они које волите. Посебно сам везана за брата – нас двоје смо и најбољи сарадници. Све успехе делим са њим, са његовом породицом и са нашим родитељима. Такође, наше заједничко детињство и одрастање, разни несташлуци, летњи распусти код баке и деке, празници које смо славили са њима, прелепа природа, манастири, реке, извори лековите воде, пријатељи, али и то што сам се у Ушћу једном давно и заљубила.“
Каже да већ сада има услове да запосли 10 радника, и да не би био проблем да рад организује у две смене и да све постигне уз подршку породице.
На питање због чега још неког не ангажује, Маријана одговара:
„Код мене је основно: ред, рад, дисциплина, тачно, проверено и педантно. Поштовање радног времена, одговорност и поузданост. То је веома тешко постићи, али је неопходно. Међутим, проблем је и што људи одлазе из малог места или не желе да раде – ако већ не могу да раде за себе, по својим правилима, на свој начин, неће ни да се запосле, нити да имају послодавца. Потпуно невероватно. Баш из тих узрочно-последичних разлога одлучила сам да ћу један дужи период радити сама. Сходно томе сам се и потрудила да имам квалитетне, прецизне машине и уложила у професионални систем пеглања за савршене резултате. Задовољна сам и много ми је лепо пошто немам стресних ситуација.”
„Када сам креирала свој лого била сам инспирисана моментом који подсећа на нашу традицију. Ако бисмо лого мало накривили, указала би се мала, слатка шајкача проткана белим и црвеним концем.“
На крају разговора питали смо Маријану шта је најлепше, а шта најтеже у животу једне предузетнице у Србији?
„Најтеже је суочити се са обавезама када о њима детаљније размислите, прилагодити се условима и решити административна питања и недоумице. Тешко је суочити се са чињеницом да се, и када сте све обезбедили за нормалан рад, увек појави моменат који захтева неку неодложну активност. Тада кренем и не одустајем, ентузијазам ме тако заврти, да ни сама не знам откуд ми воља и снага да се толико борим, да проверавам, пишем и бришем, цртам и поништавам, премештам ствари са једног места на друго, да не спавам и не мирујем. Кад завршим и погледам шта сам урадила и када саму себе питам да ли је могуће да сам успела, е то је најлепши тренутак. Тада видите да је све вредело.“
Маријана је чланица певачке групе Данкина бројаница коју води истакнута уметница Данка Стојиљковић као и женског византијског хора Света Касијана из Београда који је основала др Весна Сара Пено, научни саветник Музиколошког института САНУ. Била је чланица Певачког студија Радио Београда којим је руководила Мерима Његомир. У домену народне музике освојила је неколико значајних признања и награда на фестивалима у Србији и Русији.
„Данкина бројаница је прави музички пут и школа за талентоване младе људе који уживају у изворном народном стваралаштву. Чувамо традиционално музичко наслеђе и певамо песме кроз које је књижевно изражен наш народни менталитет. Негујемо стил радијског певања, учимо од најбољих, показујемо да постоји свест о значају и важности ове врсте музичке културе у нашем друштву. Од свега тога ја кројим живот по својој мери и окрећем неке нове странице. Зато и музика јесте моја инспирација у креирању модних снова, па су и моје сукње понекад „на ноте“, рекла је Маријана Пешић.
Креације ове уметнице погледајте на њеном сајту на следећој АДРЕСИ.
Маријанин инстаграм је ОВДЕ