Викентије, митрополит скопски, светац из Ушћа о којем деценијама готово ништа нисмо знали
Његовно световно име било је Василије Крџић, оставио је неизбрисив траг у историји српског народа и Српске православне цркве, али његови посмртни остаци (односно мошти, будући да је канонизован) никада нису пронађени.
Иако је био важна личност која је обележила српску историју са почетка XX века, о Светом Викентију, који је био наше горе лист, шира јавност веома мало зна.
Да ту грешку исправе одлучили су у Историјском архиву Краљево када су, у сусрет Међународном дану архива који се обележава 9. јуна, у згради Градске управе угостили изложбу докумената која говори о лику и делу Светог Викентија. Изложбу је припремио Народни музеј из Врања, а реализацију је омогућио Музеј жртава геноцида.
Погледајте видео прилог са отварања изложбе:
Митрополит Викентије (Вићентије – крштено име Василије) Крџић рођен је 30. јануара 1853. године у Ушћу. Основну школу завршио је у манастиру Студеница, а богословију у Београду. Замонашен је у манастиру Студеница 16. септембра 1873. године. Исте године рукоположен је за ђакона, а 1875. године у чин презвитера. Од 1887. до 1890. године био је игуман манастира Свете Тројице и Сретења у Овчару. Жички епископ Сава Бараћ производи га у чин архимандрита 1894. године. Од 1900. године борави у манастиру Хиландар као саборни старац. Након смрти митрополита скопског Севастијана Дебељковића 13. октобра 1905. године изабран је и посвећен у Цариграду за митрополита скопске епархије. Након тога одмах долази у Скопље. Био је трећи владика Србин након укидања Пећке патријаршије.
Деценија током које је митрополит Викентије столовао на катедри скопске епископије изузетно је значајан период у ком ће се далекосежно одредити ток историје. У њему је митрополит Викентије одиграо значајну улогу, и као духовник и као национални прегалац.
“Свети Викентије је водио Српску православну цркву у једном од најтежих њених периода: када је била осакаћена и скоро уништена, када је изгубила скоро сваку помоћ државе и када је имала безброј тешкоћа и проблема. Он се борио колико је знао и могао да је сачува и унапреди. Многа питања је повољно решио, многе ствари поставио на своје место и Цркву учврстио”, пише један од његових биографа.
– У Ушћу и данас живе његови потомци. Свети Викентије је, нажалост, погубљен 1915. године. Убили су га бугарски окупатори. Град Краљево гради капелу на Чемерну која ће бити посвећена Првом светском рату, а лик Светог Викентија биће осликан на куполи те капеле. Захваљујући оцу Велибору Џомићу ступили смо у контакт са његовим потомцима који и даље живи у Ушћу и воде рачуна о његовом имању и његовој воденици. Драго ми је што се оваква личност на овај начин вратила у свој завичај након 170 година – истакла је Весна Милојевић, директорка Историјског архива Краљево.
Дејан Ристић, директор Музеја жртава геноцида подсетио је да је Музеј жртава геноцида кроз своју Фондацију омогућио реализацију ове изложбе и оценио је да она има изузетан историјски значај за националну и за локалну историју:
– Прича о овом заборављеном великану још један је од тужних показатеља колико ми брзо заборављамо. Прошло је више од једног века од бруталног страдања митрополита Викентија који је био највиши клер српске православне цркве, а његови посмртни остаци, односно мошти будући да је канонизован никада нису пронађене – казао је Ристић.
Протејереј ставрофор др Велибор Џомић истакао је да је Краљево је кроз историју дало много великана у различтим сферама.
– Многи од њих су остали запамћени, али има и великих људи из овог краја који су готово непознати, или прецизније, познатији су на сваком другом месту, него у крају из кога су потекли. Један од њих је свакако митрополит скопски Викентије, један од кристалних личности српског народа и Српске православне цркве. Сада је важно да се овај великан враћа у свој крај, у Краљево, у пуном сјају, са ореолом око главе – казао је Џомић.
Изложбу у холу средњег улаза у зграду Градске управе заинтересовани могу да погледају до 20. јуна.
Извор: Портал Круг