Вероватно ово питање може да постави само онај ко није никада био на Рудну.
Рудно најпре одавно вуче епитет да је место у Србији са највише сунчаних дана у години. Чак је и научно доказано да се ту укрштају ваздушне струје са мора и планина (јединствена ружа ветрова), па је идеално место за асматичаре и особе које имају проблема са органима за дисање. Они који су емотивно или коренима везани за Рудно кажу, и то потпуно озбиљним тоном, да је то најлепше место на кугли земаљској, а за почетак треба прихватити да је то изузетна ваздушна бања на овим просторима.
Рудно се налази на надморској висини од око 1100м, на широкој висоравни прошараној буковим и четинарским шумама и пространим пашњацима. Ова висораван после пар километара ка северу-северозападу прелази у обронке планине Радочело, иначе дела Голије, а напослетку се завршава највишим врхом општине Краљево (Кривача, 1643м).
Многи са правом сматрају да су ово најлепши планински предели у Србији, са „пет“ годишњих доба дневно.Са Криваче се протеже поглед на све стране; на предивне пределе Голије, на Копаоник, који се види као на длану, на долине Ибра и Студенице… Кажу да се некада, ако би се украо леп дан, са Криваче могао да види и Авалски торањ… Од Рудна се ка северозападу и западу протежу заталасане шуме и пашњаци ка Ивањици и Сјеници, а на истоку и југоистоку је долина Ибра.
Предања кажу да са Рудна води седам путева, а историја говори да су кроз Рудно пролазили многи каравани у правцу Дубровника. Та иста историја је вероватно подстакла и приче о силним благима која су „ту негде“ закопана, а која су у невољи остављана у нади да ће се једном поновно откопати…
Нема никакве сумње да је сусрет са Рудном изузетан доживљај! Очаравајућа природа, ваздух који пуни плућа свежином, хук речице Бревине који умирује и односи бриге са собом…, су ретко кога оставили равнодушним. Богате шуме букве, смрче и јеле говоре много о здравој клими и неукаљаној природи која се нуди својом раскоши на сваком кораку. Још увек је овде могуће видети делић безбрижног живота, везаног само за ћуди природе и оно што сам Бог да. Неретко, у глувим зимским ноћима, док мећава стеже и шкрипи око врата, може се чути завијање вука у потрази за пленом. А у пролеће, када се природа покаже у свој својој величанствености, прави је доживљај дочекати изласке и заласке сунца. Шетња у лето кроз шуме испресецане многим стазама одмара мисли, а далека дозивања мештана дају осећај безбрижности. Јесени су очаравајуће, са милион боја, а зиме снежне и романтичне.
Људи су овде весели, отворени и гостољубиви. „Рекло би се да им је Бог дао много тога. Ипак, неки ће рећи да им је много и узео, али, како кажу, нико не може да им одузме манастир Студеницу, колевку српске културе, манастир Градац, задужбину Јелене Анжујске, а оба се налазе у најближој околини Рудна, које их спаја.
Заиста, да се много тога видети на Рудну и у његовој околини, а када се од свега тело умори, мештани ће пружити прилику путнику да ужива у домаћим специјалитетима: пршути, надалеко познатом рудњанском кајмаку, сиру, хељди, јагњетини „на сто начина“, ракији, качамаку, рудњанском кромпиру,шумском воћу…“
Мало је позната чињеница да је Рудно треће место по видљивости звезда у Европи !