Берба печурака за продају у краљевачком крају има традицију дужу од 70 година. Најбоље је, кажу, било у време земљорадничких задруга и организованог откупа, јер данас највећи профит остварују трговци на црно, продавнице и власници ресторана. Ипак, велики број мештана, посебно на брдско-планинском подручју, бербом печурака попуњава кућни буџет.
Једном годишње, на „Данима гљива“ у месту Чуђак у Богутовцу окупљају се печуркари из околине Краљева и окружења да размене мишљења о положају гљиварства код нас, али и да се надмећу у припремању традиционалних јела од печурака.
За Константина Рудинца из Толишнице, села на обронцима Чемерна крај пролећа и лето су добра прилика да бербом печурака поправи кућни буџет. Каже да бави сточарством и производњом ћумура, али кад год му време дозволи прошета Чемерном и обронцима Троглава где у потрази за вргањом, лисичарком, булнинџом, млечњајом и другим врстама печурака које тржиште тражи.
„Било је некада боље, али у печурке не улажем ништа па колико уберем и продам добро ми дође. Не жалим се мада нам разни мешетари односе највећи део од новца који би нама трабало да припадне“, каже Константин док обилази богутовачке шумарке.
Захваљујужи повољним временским условима ова година ће се памтити по добром роду печурака.можда и рекордној берби вргања, лисичарке и других печурака иако печуркари ценом нису задовољни.
„Наравно да нисмо задовољни. Цена лисичарке и вргања које наши печуркари уберу је 200 динара по килограму,док је у трговинским ланцима од 600 до 900 динара,на пример у Београду а у Љубљани и Загребу око 25 до 30 евра. Наш је циљ да то променимо, али и да се изборимо да гљиве заиста добију статус шумског блага“, кажу они.
Истог је мишљења и Мирослав Павловић,председник Еколошког покрета „Ибар“ који је организатор традиционалне образовне, едукативне и еколошко-туристичке манифестације „Дани гљива“ у Богутовцу која дуж Ибра окупи велики број печуркара из Краљева и околине, као и многи љубитеља природе и здравог начина живота.
„Циљ нам је да се изборимо и питамо о свему што је битно за биодиверзитет Србије, јер се сматрамо одговорним за будућност Србије, не само кад су гљиве у питању. А кад је реч о њима желимо да утичемо на тржиште едукацију, цене, као и на доношење правилника о брању, сертификате. Неконтролисани извоз,“ казује Павловић.
О тим и другим проблемима и ове године се разговарало на „Данима гљива“ у Богутовцу. Они су били прилика да краљевачки печуркари и њихови гости демонстрирају знање и вештине у припремању гулаша и других јела од печурака. Најбољима су додељена признање и похвале бројних дегустатора у долини Лопатнице с жељом да ова манифестације идуће године добије међународни карактер.
Извор: Миланко Даниловић , РТС