Драгоцено наслеђе за будуће нараштаје

Велики жупан Стефан Немања као своју највећу и најзначајнију задужбину подигао је манастир Студеницу, недалеко од Краљева. Главни храм манастирског комплекса посвећен је Пресветој Богородици. Студеница је један од најлепших српских и светских манастира, не само због префињене архитектуре Византијско-рашке школе већ и због предела невиђене лепоте којима је окружен, а посебно су вредна сликарска дела на којима већ деценијама вредно раде рестауратори и конзерватори, не би ли им повратили првобитни сјај и лепоту

Поводом завршетка овогодишњих радова на заштити фрескописа посетили смо манастир Студеницу и разговарали са архимандритом Тихоном (Ракићевићем), игуманом манастира.

На почетку разговора игуман каже да се некада у комплексу Студенице налазило много мањих цркава, од којих су данас сачуване три, које су и богослужбено активне. Време завршетка радова на Богородичиној цркви је 1209. година, о чему сведочи и ктиторски натпис у ободу куполе: „Овај Пресвети храм Пречисте Владичице наше Богородице саздан би велеславним великим жупаном и сватом (пријатељем) цара грчког Алексија Стефаном Немањом који је примио анђеоски образ као Симеон монах… великога кнеза Вукана године 1208/9, идникта 9. и мене, који је овде служио, помените Саву грешнаго.”

Архимандрит Тихон (Ракићевић), игуман манастира

– Богородича црква манастира Студенице сврстава се у највредније споменике Рашке градитељске школе. Спољни изглед Богородичине цркве одржава складан однос два архитектонска правца: романике, владајуће на западу, и византијског стила. Из ова два стила, настао је специфичан градитељски стил познат под именом рашка школа. Врхунац уметничког обликовања у манастиру Студеница представљају четири портала, међу којима се посебно издваја западни, смештен између спољне и унутрашње припрате. На северном зиду поткуполног простора је прозор сачињен од квадратних поља са медаљонима, изрезаним у оловној плочи, који приказују осам фантастичних животиња – симболе Богородичиних врлина, и са две розете које симболизују „око Божије“, објашњава игуман Тихон, па наставља:

– Првобитни осликани живопис делом је сачуван у олтару, затим у подкуполном простору, на западном зиду и у доњим зонама наоса. Централно место у олтару заузима композиција Богородице са анђелима, испод ње је представа на којој Христос причешћује апостоле. Старом сликарству припадају и представе „Благовести“ и „Сретење“, на западном делу олтарске преграде. Најмонументалнија, а по уметничкимодликама најсавршенија, јесте композиција „Распеће Христово“.

Екипа рестауратора и конзерватора: они оживљавају вредне фреске

Осмовековна брига

Нашег саговорника питамо и када су урађени први рестаураторски радови у манастиру.

– Манастир Студеница је институција, има своју структуру која је сачувана до дана данашњег. Ту спадају храмови, грађевине сликарство, склуптуре… и те вредности су међу највећима у свету из тог периода које су сачуване до данас. Наше сликарство из раног периода тринаестог века сврстава се у најзначајније у светској уметности тога доба. Оно је добрим делом сачувано осмовековном бригом и великим трудом многих генерација. Кроз историју Студенице дешавале су се различите катастрофе. Већ после двеста година градње манастира, крајем четрнаестог и почетком петнаестог века, избио је велики пожар, баш у време када су Турци нападали ове просторе. И у наредних неколико векова манастир је страдао. Братство манастира, ктитори и добри људи су помагали обнову Студенице. Године 1569, извршена је обнова студеничког живописа, о чему сведочи очуван запис. На јужном зиду приказана је ктиторска композиција на којој Богородица приводи  ктитора, Симеона Немању, са моделом цркве у руци – Христосу, Праведном Судији. У припрати, која је живописана и рестаурирана 1569. значајан је циклус фресака „Страшног суда“, у горњим зонама источног и западног зида. Обновљени живопис из 16. Века рађен је стручно и зналачки, и то је први рестаура торски подухват код Срба. Претпоставља се да је у том подухвату учествовао и монах Лонгин, један од најбољих српских уметника тог времена.

Сликар – рестауратор мр. Стојанка Самарџић

Стојанку Самарџић, сликарку-рестаураторку, саветницу Завода за заштиту споменика културе, из Београда, питамо шта се радило у новијем периоду, у осамнаестом, деветнаестом и двадесетом веку?

– Крајем 18. века и борби за ослобођење од Турака, као и у раном 19. столећу, у неколико наврата је манастир поново спаљиван. Средину деветнаестог века наше су фреске дочекале тамне, под наслагама чађи, па је тада урађена њихова рестаурација. Током обнове, међутим, неке су фреске и оштећене. Новим конзерваторским и рестаураторским радовима половином 20. века, захваљујући Заводу за заштиту споменика културе, надлежног министарства и наше државе, почела је интензивна обнова фрескописа у Студеници. Већ више година обављају се велики радови на рестаурацији и конзервацији, а све са намером да се сачува и прикаже свету благо Студенице. Сада су доступне за службу, гледање, уживање и за молитву. У пуном сјају, као некада. У комплексу манастира Студеница се непрекидно изводе заштитни радови. Фреске у црквама манастира Студенице су конзерваторски третиране у више наврата у претходних седам деценија. Изведени су први заштитни радови у Краљевој цркви, у Никољачи су откривене фреске које су биле премалтерисане, али, пре свега, посебна пажња посвећена је фрескама у наосу Богородичине цркве, нарочито „Распећу“ и околном зидном сликарству које је било тешко оштећено, склоно паду и делом грубо пресликано.

Бомбардовање прекинуло радове

Наша саговорница каже да се то дешавало изме ђу 1947. и 1951, у време када је у јеку била обнова ратом опустошене земље и било је тешко набавити  скеле, грађевински материјал, алат и прибор за рад.

Пуно напора је требало тадашњим стручњацима да се комунистичка власт убеди да новац у таквој си туацији треба издвојити за обнове средњовековних цркава и сликарства у њима. Ипак, тадашња влада имала је разумевања и свест о значају Студенице и свеобухватни радови су интензивно спровођени наредних година. Полет и брига за ово вредно сликарство јачају 1951. открићем фресака које су настале. Оне су се налазиле у подкуполном простору и више од једног столећа су биле испод слоја преслика које су настале током једне обнове у 19. веку. Том приликом откривене су, рецимо, фреске: „Рођење Богородице“, „Благовести“, „Сретење“, „Успење Богородице“, „Јеванђелисти“ итд. Као круна ових радова, открићем ктиторског натписа из 1209. Испод венца куполе, науци је дат одговор када су настале најстарије зидне слике главне цркве у Студеници.

Распеће Христово

Тек након уклањања ових преслика и откривања до тада непознатих фресака, могла се сагледати њихова вредност и лепота, али и степен оштећености. Имале су и до 700 оштећења на метру квадратном која су настала под утицајем времена. Први покушај рестаурације новооткривене зидне слике Св. Симе она Богопримца на композицији „Сретење“, открива нам наша саговорница, урађен је 1952. а извео га је Милош Јовановић, први запослени сликар-конзерватор тадашњег Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе Србије, како се тада звао данашњи Завод.

– Наредних деценија било је још неколико покушаја који су заустављени услед недостатка новца – наставља мр Самарџић. – Први свеобухватни конзерваторско-рестаураторски радови, који су се

базирали на поштовању разрађених међународних етичких препорука и кодекса, започели су осамдесетих година, под руководством професора Звонимира Зековића. Радови су се због мањка новца одвијали споро, чак били и прекинути 1999, када су због бом бардовања и тешког стања у земљи постојали други приоритети. Настављени су 2006. и трају до данас.

Током ових 14 сезона радови се претежно одвијају у Богородичиној цркви и Радосављевој припрати. Након истраживачких радова, припреме плана, као и утврђивања методологије, израђен је пројекат према коме су до сада завршени радови на целокупном сликарству унутрашње припрате, олтарске апсиде, на Тријумфалном луку, затим у Радослављевој припрати у капели Св. Николе и капели Св. Симеона где су најстарији портрети Немањића. Заштићен је и обновљен читав западни портал, на коме су на овим просторима јединствени, ретки примерци полихромне средњовековне камене пластике. Последњих неколико сезона одвијају се радови у наосу, у потпуности су заштићене и обновљене неке од најзначајнијих композиција у овом делу цркве као што су „Сретење Господње“ и „Благовести“, а потпуно је обновљена једна изузетна целина, а то су фреске – монументално „Распеће“ и „Успење Богородице“. Захваљујући овим радовима и анализом слојева биће лакше сазнати и допунити историју Студенице.

Вредна млада рестаураторка

Колико су трајали радови на Распећу и колико је ту било посла, питамо још нашу саговорницу?

– Радови су трајали две сезоне и потпуно су консолидоване све дубинске пукотине и подклобучења која су ослабила слику до те мере да је постојала могућност обрушавања појединих делова. Обнова овог ванвременог дела вишеслојног карактера у сваком погледу, био је доживљај за памћење за сва времена,за све нас – каже мр Самарџић.

Конзерваторско-рестаураторски радови на зидном сликарству у Студеници могли би да потрају више година. До сада их је финансирало Министарство за културу Републике Србије, уз помоћ донације Владе Сједињених Америчких Држава и њихове Амбасаде у Београду, као и уз помоћ донација појединаца и пријатеља манастира. Радови на зидном сликарству у Богородичиној цркви су на добром путу да буду приведени крају, уколико би се улагања повећала и интензивирали радови. Тако би драгоцено наслеђе Студенице, као прво у низу изузетних дарова наше историје, било заштићено и обезбеђено за будуће нараштаје.

Горданa Јаковљев конзерватор – рестауратор

У Студеници смо срели и Гордану Јаковљев, конзерватора-рестауратора која живи и ради у Немачкој, а родом је из Баната, Српског Итебеја. Каже нам да је радила на фрескопису у манастирима – Троноша, Милешева, Високи Дечани, у Прибојској бањи, цркви у Ариљу… Последњих десетак година долази у Студеницу.

– Од 2012. доводим мале групе Немаца који су заинтересовани да упознају српску културу, нашу уметност, историју. Тада долазимо у Студеницу, обилазимо Савину испосницу и остале манастире у Србији. Доводим и Американце, колеге историчаре уметности које занима средњовековно српско сликарство, али обилазимо и добре ресторане где се упознају и са српском кухињом.

„Бели орлови“,

Завршетку овогодишњих конзерваторских и рестаураторских радова присуствовало је и  удружење „Бели орлови“, којe негујe витештво и културу средњег века код Срба. Имали смо прилику да их видимо у средњовековним одорама из 12. И 13. столећа и витезове из тог периода са оклопима, који су били права атракција за све посетиоце.

– Наше Удружење се бави очувањем величанствене средњовековне српске историје, али и историјском реконструкцијом целог Балкана. Имамо различите радионице попут: ковачких, оклопарских, обућарских, сарачких и дрводељачких … које производе опрему потребну у приказима средњовековног живота. Радимо реконструкције битака, стреличарства, као и многих других вештина из тог периода. У свету је већ пракса да се сваки историјски локалитет оживи за туристе. Велика је част за нас да смо овде у Студеници реконструисали живот Немањића из тог периода – каже Бојан Тасић из „Белих орлова“.

Текст Срећко Стојковић, Фото Саша Илић | Илустрована Политика 

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here