Медицинска сестра амбуланте на Рудну, у емисији РТС “Да, можда, не” Оливере Ковачевић, проглашена је за Хероја недеље, не због тога што добро ради свој посао, “већ зато што је више од медицинске сестре – хитна служба читавом крају и дежурна 24 сата“
Зима, киша, снег – ништа неће спречити медицинску сестру Светлану Андрић да дође до пацијената на Рудњанској висоравни, који током седмице баш на њу највише рачунају. Јер, у амбуланти Рудно доктор ради само понедељком и четвртком. Осталим данима, већ 13 година, Светлана ради тежак теренски посао на територији са које ка амбуланти Рудно гравитира око 750 пацијената.
– Волим овај посао, волим свој позив и просто ми је драго ако могу да изађем у сусрет сваком пацијенту – каже Светлана.
Када се врати са терена на којем обилази тешке или непокретне болеснике, у чекаоници је опет чекају они који од ње очекују помоћ, па отуда не чуди што неки од њених пацијената сматрају да за њих чини више него њихова сопствена деца. Зато ретко “силазе” до амбуланте у Ушћу или до краљевачког Дома здравља. Јер, она је “њихова”, а своју љубав према људима на Рудну и околним селима, доказала је за тих 13 година, колико са својом породицом на Рудну и живи.
Радио телевизија Србије, Оливера Ковачевић и емисија “Да, можда, не”, препознавши Светланине квалитете одлучили су да управо њој у последњој емисији ове сезоне доделе титулу “Хероја недеље”.
– Она је “Херој недеље”, не због тога што добро ради свој посао, посао медицинске сестре, већ зато што је више од тога. Она је хитна служба читавом крају, дежурна је 24 сата – појаснила је уредница емисије Оливера Ковачевић.
На Оливерину опаску да је Светлана другим данима и лекар, Светлана је скормно одговорила да, осим понедељком и четвртком, када је у амбуланти и лекар, ради сама.
– Тада сама делим терапију и радим све што је пацијентима потребно. По околним засеоцима, по потреби до болесних мештана идем и сопственим аутомобилом, јер амбуланта има службени аутомобил, али њега користи лекар – објаснила је медицинска сестра амбуланте Рудно, чији број телефона имају сви они који сматрају да може да им затреба, јер знају да ће се Светлана одазвати позиву у било које доба дана и ноћи да је позову.
– То је мој народ – рекла је Светлана, након чега је добила велики аплауз присутних у студију.
И данас је, како је рекла, одрадила своју смену, а онда кренула за Београд на гостовање у емисији. Као Херој недеље Светлана је, од најбоље медицинске сестре у Србији Сање Смиљковић из удружења “Сестринство” Клиничког центра Србије, на поклон добила аутобиографију Михајла Пупина “Са пашњака до научењака” и обавештење да је постала почасни члан овог удружења.
– Многе колегинице напуштају нашу професију, одлазећи “трбухом за крухом – рекла је Смиљковић честитајући колегиници што је изабрала да свој посао ради пожртвовано и савесно.
На опаску Оливере Ковачевић да многе медицинске сестре у нашој земљи данас уче немачки језик са мотивом да оду одавде, обе медицинске сестре, и Сања Смиљковић, и Светлана Андрић, углас су одговориле да су пред њима велики изазови, али да се – неће предати.
Од РТС Светлана је на поклон добила књигу “Знаменити Срби у анегдотама”, а поклон дискове је добила и Светланина кћерка Исидора, која је велика подршка својој мами.
Честитамо и ми пожртвованој Светлани, убеђени да се свако добро – добрим врати, јер је, неко је то лепо рекао, „заиста наше само оно што учинимо за друге, оно по чему ће нас једном памтити“…
Извор: Круг