Јелени и кошуте на обронцима Чемерна

Студеничани и остали житељи села на обронцима Чемерна који су млађи од 60 година могли би најесен да се зачуде, а можда и препадну од звукова из шуме који се овим просторима нису чули од половине прошлог века; биће то рика јелена!

Краљ шума – европски јелен у нашим крајевима је последњи пут виђен 1962. године на Одмењској води.

Фото : Ловачко удружење Краљево

Ловачко удружење Краљево 18. јула је у селу Поноре пустило на слободу 28 кошута и јелена и 5 телади, који су претходних шест месеци провели у резервату саграђеном прошле године испод врхова Чемерна. На овај начин почео је процес реинтродукције јеленске дивљачи на простору на коме је живела још у време Стефана Немање. Овим је почео завршни и најкомплекснији део научно-истраживачког пројекта који води Управа за шуме при Министарству пољопривреде, а у сарадњи са Ловачким удружењем Краљево, на чијем је челу Урош Ђоковић:

Максималан капацитет ловишта је 200 јединки. Према речима Ђоковића, јеленска дивљач је врло склона миграцијама, али на одабиру локација на којима ће се радити реинтродукција радило се пуне две године и то на научној основи. Уз домаће стручњаке била су укључена и по два професора из Италије и Словеније.

– Разматрано је више локација, избор је пао на Студеницу, тачније Чемерно, и Тару. Код нас је надморска висина нешто виша од Буковика, одакле су стигле ове јединке, али сада уз храну коју им још увек обезбеђујемо, постоје и велики извори природне хране, шуме и пашњаци. Уверени смо да ће им ово станиште одговарати. Уосталом, јелени и кошуте су овде и живели до половине прошлог века – каже Ђоковић.

Иако пуштени на слободу, јелени и кошуте у пратњи телади и сада ноћу долазе на хранилиште у мањим групама. Ово је снимак начињен у јуну док су још били у ограђеном прихватилишту.

Али могао би се неко запитати ако је станиште тако погодно за европског јелена, зашто је онда нестао са ових простора. Одговор је једноставан и суров – прекомерни лов и криволов. Човек је не само отерао, него поубијао јелене и кошуте! Да се то не би десило и овога пута, предузете су бројне мере:

– едукација локалног становништва;

– едукација ловаца;

– видео надзор;

– материјално и технички опремљена ловочуварска служба;

Онима који се плаше да се дивљач убацује само из комецијалних разлога, да би била ловљена, Ђоковић поручује:

– Лова неће бити сигурно у наредних десетак година! За потпуну реинтродукцију дивљачи у станиште из кога је нестала потребне су некада и две деценије. Капацитет овог ловишта је 200 јединки јеленске дивљачи. Тек ако то остваримо, моћи ћемо да размишљамо о селективном одстрелу.

Анализе показују да би ово прво крдо јелена и кошута требало успешно да превлада и природне замке. Првенствено зато јер је стигло из ловишта у коме је било предатора, што значи да животиње имају очуван инстинк за самоодржање. Ђоковић каже да о томе сведочи и њихово обазриво понашање свих ових месеци, односно да се нимало нису припитомили нити навикли на ловочуваре.

– Најопаснији предатори на нашем подручју су вук и медвед. Наше крдо је имало прилике да се среће са вуком, али не и са медведом. Процењујемо да на простору којим газдује наше удружење има око 15 медведа. И они се доста крећу, углавном нису у групама тако да верујемо да ће јелени знати да се сачувају.

Око хиљаду ловаца који су чланови Ловачког удружења Краљево, ловачка удружења са околних подручја, становништво студеничког краја, полиција, судство… сви су сада у великој мисији – морају помоћи европском јелену, шумском краљу, да се врати на територију којом је некада суверено јездио.

Радмила Весковић / Портал Круг

Оставите коментар