Много се говори о томе како Србија треба да заузме место које јој припада када је о бањском туризму реч. Јошаничка Бања свакако спада у један од таквих можда недовољно откривених бисера.
Ово лечилиште има и пет извора минералних вода, који се убрајају међу најтоплије у нашој земљи. Главни извор даје седам литара воде у секунди и температуре је 78 степени целзијуса
Пише: Владимир Матковић
Били смо тамо прошлог лета. Мир и лепота природе вас напросто освоје, а љубазни домаћини који вам стрпљиво објашњавају све што вас занима боравак чине више него пријатним. Податке које наводимо као и фотографије које видите уступила нам је Туристичка организација општине Рашка.
Ова бања има умерено континенталну климу са благим назнакама жупске. Климу бање карактеришу просечна годишња температура 10,2 степена Целзијуса, просечна количина падавина 740 милиметара, ветрови који углавном дувају котлином Јошанице и немају велику брзину (у просеку 1,5 м/с) као и снег који просечно пада 60 дана и достиже просечну висину од 15,5 центиметара. Јошаничка Бања је осунчана годишње у просеку 2.150 часова, најдуже у летњим месецима, а просечна дневна вредност осунчавања износи преко осам часова. Један од најзначајнијих елемената климе су падавине.
Пошто се Јошаничка Бања као бањско лечилиште налази у подгорини Копаоника, падавине се могу сагледати кроз кишу и снег са снежним покривачем. Најчешће снежне падавине су у јануару, фебруару, марту, новембру и децембру. Надморска висина и близина Копаоника стварају предуслове за јачу и дужу зиму са знатним снежним покривачем. Магле у Јошаничкој Бањи су изузетно ретка појава.
Ово лечилиште има и пет извора минералних вода, који се убрајају међу најтоплије у нашој земљи. Главни извор даје седам литара воде у секунди и температуре је 78 степени Целзијуса. Остали извори су укупног капацитета 30 литара у секунди. Воде Јошаничке Бање припадају групи хипертерми, садрже натријум, калијум, калцијум, хидрокарбонате, сулфате и флуор. Терапије се спроводе у „новом купатилу“ са десет када и једним мањим базеном, искључиво купањем тј. хидротерапијом, најчешће два до три пута дневно.
Према подацима Туристичко-спортске организације Рашка, тренутни смештајни капацитети у Јошаничкој Бањи броје око 160 лежаја (60 лежаја у хотелском смештају и око 100 лежаја у вилама и приватном смештају). Угоститељски објекти у Јошаничкој Бањи чине незаобилазну станицу при проласку туриста према Копаонику. Пријатних ентеријера, у својој понуди поред специјалитета националне кухиње, туристима нуде и поточну пастрмку одгајану у приручним рибњацима на Самоковској реци.
Треба додати и то да је аква-парк Драгуљица смештен до самог речног корита реке Јошанице, којим протиче бистра и хладна вода, а одмах испод извора ове бање. У аква-парку постоји базен, вештачко језеро и два ђакузија. За пуњење базена и језера користи се термална вода која се меша са хладном због расхлађивања. У оквиру аква- парка су кабине за пресвлачење, тоалети, тушеви, педалине, простор за играње деце, тобоган, кафе-бар као и ресторан са лепом баштом.
Непосредна близина Копаоника као најатрактивније зимске туристичке дестинације, једни од најтоплијих извора наше земље, пријатна клима, добра саобраћајна повезаност као и велики број места који погодују излетничком туризму јесу добра основа за брз туристички развој Јошаничке Бање, која уједно и оправдава назив „Зелена врата Копаоника“.
Поглед у прошлост
Историјски развој Јошаничке Бање као насеља одувек је био уско везан са термалним изворима. Претпоставља се да су са лековитим водама Јошаничке Бање први били упознати Римљани, а да су њихово благотворно дејство користили и Турци, о чему сведочи и хамам (турско купатило из XВИИИ века). Прво стручно испитивање лековитости вода Јошаничке Бање познато је тек 1834. године.
Вода је испитивана на Бечком медицинском универзитету, а на захтев кнеза Милоша, па је том приликом вода Јошаничке Бање изједначена са водама Рибарске и Брестовачке Бање. Наредне 1835. године воду је испитао и барон Хердер, краљевско-саксонски управитељ рудокопа, и исто наставио поново 1846. године. Тих година у Јошаничкој Бањи су се лечили чланови породице кнеза Милоша. Бању је посећивао, у својим многобројним проласцима ка Копаонику, и Јосиф Панчић, који за њу каже: „Да је најтоплија у Јевропи и нема себи друге до оне у Бруси и Малој Азији и још се по медичкој редњи може мерити с водом у Гострону, само што је ова много топлија“.
За коришћење термалне воде у Јошаничкој Бањи 1935. године сазидано је купатило са 10 када и једним мањим базеном које се и данас употребљава. После Другог светског рата, Јошаничка Бања је добила све услове за развој и коришћење лековите воде у сврхе здравственог туризма. Према речима старијих мештана и људи који су радили у Бањи, 60-их година Јошаничка Бања је имала статус бањског лечилишта са пратећим службама, здравствену станицу (лабораторију), санитетско возило, хотел Јошаницу, вилу Пршић, камп кућице са укупно 50 лежаја и сопствени аутобус са 40 места. Бања је у то време имала и библиотеку. Приватни смештај је такође био под патронатом бањског лечилишта.
Информације
ТСО Рашка паметно и плански настоји да јавности представи потенцијале које овај део Србије има да понуди путницима намерницима. Поред централне културне манифестације Рашке духовне свечаности одржавају се и бројне друге манифестације. Све информације могу да се пронађу на информативном и функционалном веб-сајту www.raska-turizam.rs као и у бесплатној Андроид апликацији која је једноставна за коришћење и не заузима много простора, тако да ако кренете пут Рашке, треба је свакако скинути са Гугл плеј продавнице и инсталирати на телефон или таблет, изузетно је корисна.
Биљни и животињски свет
Разноврстност биљних система условила је у Јошаничкој Бањи и њеној околини и богатство разних врста животињског света. Јошаничка Бања и њена околина су богате зеленилом и шумама у којима доминира „бањски борјак“ (црни бор на површини од око 29 хектара) који представља посебан део природне вредности, нарочито за здравствене и рекреативне потребе.
Котлински делови Јошаничке реке поред бујних и високих трава обрасли су најчешће нижим грабом, јовом, врбом и тополом. Букове шуме су заступљене свуда по странама приступних путева и околних падина. Поред букве срећу се још храстове заједнице (по брдским пределима разређене) и у знатно мањем броју цер и црни јасен. Уз планинске падине увек се може у сезони наћи велики број разног шумског воћа (малина, купина, боровница и др.) као и лековитог биља (најчешће мајчина душица, нана, кантарион).
Животињски свет, расут по околним брдима и планинама, представљен је вуком, лисицом, срном, дивљом свињом, ласицом, куном, зецом, јазавцем, веверицом, а од птица совом, грлицом, јаребицом, ређе орлом, јастребом и копцем. Јошаничка Бања припада ловишту „Јошаница“, укупне површине 25.963 ха, од чега ловне површине обухватају 24.123 ха. Ловачко удружење „Баљевац“ из Баљевца, које газдује овим ловиштем, поред заштите од криволова брине се о прехрањивању дивљачи током зиме.
Планинске брзе реке су природна станишта за поточну пастрмку, младицу и клена. У вировима Дренске клисуре ловљени су примерци поточне пастрмке од једног килограма, а младице и до 10 килограма. Ове рибље врсте уједно представљају и биолошке индикаторе вода прве класе.
Извор: Данас