На први поглед Светлана Андрић изгледа као и свака друга медицинска сестра. Обучена у бело, љубазна, комуникативна, професионална, хумана. Међутим, оно што је издваја од других је њена љубав према селу и чврста одлука да ту и остане. И док млади, па чак и они мало старији, из села одлазе у град трбухом за крухом, Светлана је, након завршене средње Медицинске школе у Чачку, 2004.године посао добила у амбуланти на Рудну и никада није пожелела да промени радно место.
У међувремену је овде засновала породицу, па љубав према лепотама и чарима сеоског живота преноси на своје двоје деце.
Светлана каже да воли свој позив и није јој тешко да сваком пацијенту пружи неопходну помоћ. Лепо је знати да се уз нас осећају безбедније,каже сестра Светлана:
„Волим овај крај, људе , посао. Иако је радно време амбуланте од 7 до 13 часова, доктор и ја смо мештанима Рудна на располагању 24 часа дневно. Онда видите колико је ово одговоран посао. Ипак, не жалим се и никада не бих посао медицинске сестре заменила неким другим. Заиста не могу замислити да радим било шта друго осим овога, искрена је Светлана.
Мештани Рудна, најудаљеније тачке на територији града Краљева, имају само речи хвале и за Светлану Андрић и за доктора Бранимира Дугалића који из Ушћа свакодневно путује до амбуланте Рудно. Нема тих временских прилика и неприлика које би спречиле овај вредни тим да пружи здравствену помоћ.
„Презадовољни смо јер имамо одличну сестру и лекаре који овде раде. Никада није било проблема у комуникацији, кажу мештани Рудна које смо затекли у чекаоници амбуланте.
Не постоји мање или више одговоран посао. Јер ако постоје љубав према њему, професионални приступ и посвећеност, ништа не представља препреку на путу ка успеху. Медицинска сестра Светлана Андрић је прави пример за то.
