„Он је хајдук робља свезанога,
он је бољи е више уграби“
(Вук Мићуновић, Госки вијенац)
„Јер је коријен свију зала среброљубље“
(1. Посланица Тимотеју, 6, 10)
Већ око седам месеци траје љута борба за опстанак братије манастира Студенице. Како смо поуздано сазнали, најстарији монах у Студеници дошао је у манастир пре 35 година а најмлађи пре 12 година. Просечни стаж студеничког монаха износи скоро 20 година боравка у овој светињи. Они, како је већ свима познато, не прихватају да иду из манастира, не прихватају да се раздвоје. Воле молитву и немају никакав интерес за стицање новца или за било какав каријеризам. Због чега би ово био проблем било коме? Ово не би био проблем никоме осим митрополиту жичком Јустину који је ове људе хтео на силу да да стави под управу свога секретара Дамјана Цветковића, који не живи у манастиру него у Краљеву. О. Дамјан (секретар епархије жичке) и митрополит Јустин манастир Студеницу намеравају да претворе у место за стицање материјалне зараде и за продају вина.
Митрополит Јустин жели да наметне о. Дамјана за старешину манастира. Пошто братија то неће, Јустин покушава да их заплаши и растера. Покушао је са о. Виталијем а намерава и друге монахе да истера из манастира. С друге стране, довео је у Студеницу пет монаха прикупљених са разних страна, како би уништио аутентично братство. Двојица од тих пет заиста имају намеру да остану у Студеници док је осталима рекао да овде остану неко време, док покори братство, па после могу да иду кући.
Митрополит Јустин је наишао на велики отпор монаха Студенице, али и верног народа. Пошто се боји да за манастирску славу Светог Симеона дође у Студеницу, Јустин је прибегао једном лукавству. Позвао је у госте митрополита црногорскоприморског Јоаникија. Митрополит Јустин се нада да, због присуства угледног митрополита Јоаникија, народ неће смети да негодује због истеривања братије Студенице.
Пошто је недавно схватио нема шансе да о. Дамјана постави одмах за игумана, Митрополит Јустин жели да прогласи за привременог игумана архимандрита Тимотеја из овчарског манастира Вазнесења. Тимотеј је давно кратко био игуман Студенице али је у марту месецу 2004. године дао оставку након свих грешака и пропуста које је сам увидео и која су му указивана од стране Братства. Њему је боравак у Овчару постао веома тежак јер је остао сам у манастиру, будући да му се један монах обесио у шуми села Адрани (на путу од Краљева ка Чачку) а други га напустио, и то не само њега, већ и монаштво. Дакле, од двојице монаха којима је Тимотеј био игуман у Вазнесењу, један се обесио, а други напустио монаштво.
Митрополит Јустин има намеру да овог Тимотеја прогласи за привременог игумана, и то тако да га митрополит црногорски устоличи (не знајући сву тежину овог случаја). Митр. Јустин је позвао у Студеницу сво свештенство митрополије жичке. Ни један свештеник не сме да изостане јер ће бити кажњен. Свештеници морају да дођу. Право братство манастира Студенице мораће да их дочека и да ћути. Верном народу не преостаје ништа друго него да – ако буде устоличења лажног игумана, из свег гласа, виче – НЕДОСТОЈАН!
