Молитвене песме из ђачке клупе

 Да бисмо детету усадили љубав према Богу, треба да пламен те љубави буде у нашем срцу, тада ће она загрејати и дечје срце. Као што је речено, са светима бићеш свет.

Јелена Драгојловић, вероучитељ у Ушћу и Студеници кроз  веронауку учи и помаже деци да се лакше и лепше друже са својим вршњацима, да боље разумеју и више поштују своје родитеље, да се уче лепом понашању, да схвате значај породице, пријатељства, хуманости и љубави.

Клик на иконицу да посетиш блог

Преносимо Вам пар молитвених песма наших основаца, а више о  раду вероучитеља Јелене Драгојловић са студеничким и ушћанским малишанима можете видети и прочитати на блогу који је намењен да родитељима и свима нама буду доступне њихове активности.

Хвала Ти Боже, на овом свету,

Хвала Ти Боже, на лепом цвету,

Хвала Ти Боже, на мами и тати,

Хвала Ти Боже, на секи и бати,

Хвала Ти Боже, на Сунцу што сја,

Хвала Ти Боже, што постојим ја.

Богородица нас учи да не губимо веру, љубав и наду,

да истрајемо у молитви и у раду.

Предсказање твоје буди

сву доброту и код деце и код људи.

Све мајке за децу Ти се моле,

јер те много воле.

Богородице, мајко мила, хвала Ти,

што си нам Сина Спаситеља родила

и нама Његов живот подарила.

Једног јутра, на Литургију, насмејаног лица,

пошла су дечица.

Међу њима и ја с другарима својим,

осмехе нам бројим.

Аутобус мали,

једва смо сви стали.

У манастир кренули,

здрави и весели.

А, манастир који, наравно сви знамо,

Студеница наша, знамо да читамо,

јер се табла бела, на аутобусу смеши,

са називом својим познатим и лепим.

А када смо стигли, Литургију завршили,

ми смо се причестили,

и  позвани у конак отишли.

Тамо нам је било лепо, имало је доста шала,

а искушенику Драгану, много хвала.

Највећи аплауз добио је Отац,

за квизиће верске, које сви воле,

и за њих се моле.

Касније смо с њима разне игре играли,

и баш се забављали, и реку смо видели,

и приче о манастиру су причали,

и ризницу обишли, разне поклоне добили.

Па и чизмице неке у питању су биле,

ала су се износиле.

Затим кући отишли смо сви,

срећни и задовољни.

Учити о Богу, учити о слави

јако је важно када си мали.

Када порастеш, причаћеш деци

шта су то Анђели, а шта су Свеци.

Потомство учити стварима правим,

држати веру по књигама старим.

Исте је писала мудра глава,

свих Срба заштитник – Светитељ Сава.

Веронаука је јасно и лепо учење,

лако се памти и није мучење.

Шта год да кажеш таква је процена,

увек је тачно јер нема оцена.

Зато и волим овај час,

кад заједно кличемо сложно у глас.

„Боже помози у помоћ притеци,

помози и учитљима, али више деци.“

Хвала Богу на цвету

и предивном свету.

Хвала Богу што је створио нас

и кукурузов клас.

Хвала Ти Боже,

за небо плаво,

за жубор потока

и за све остало.

Хвала Ти Боже,

за раскошну башту,

за ветар и кишу,

за нашу машту.

Хвала Ти Боже,

за светлост и таму,

за месец и звезде,

за тату и маму.

Хвала Ти Боже,

на оваквом свету,

и за све и за све

Ти од срца хвала!