Ovih dana duboko sam potrešen, zabrinut i tužan, kao i ogroman broj verujućih ljudi ne samo u studeničkom kraju i Žičkoj eparhiji, nego i na mnogo širim prostorima naše države i dijaspore, neprijatnim dešavanjima najblaže rečeno u Manastiru Studenica.
Opredeljujem se reći ,,dešavanjima“ iako vidim, gledam i slušam da se uglavnom govori o neprimerenim i nerazumnim događajima i ponašanju suprotnih Ustavu Srpske Pravoslavne Crkve, osionosti i pokušaju pretvaranju Manastira Studenice u profitni centar umesto sadašnjeg ali i vekovnog duhovnog centra. Na zapanjujuće neobjašnjivo iznenađenje takve inicijative dolaze od strane nikog drugog do Njegovog Preosveštenstva Arhiepiskopa i Mitropolita žičkog G. Justina, odnedavno i ,,v.d. igumana Manastira Studenice“, kako se navodi u saopštenju Eparhije žičke. i to prvenstveno zbog pokušaja postavljanja o. Damjana za igumana manastira Studenice voljom Arhiepiskopa i Mitropolita žičkog čemu se odlučno suprostavilo manastirko bratsvo trpeći zbog toga veliku neprijatnost pa čak i ,,progon.“
Posledice se osećaju ne samo u manastiru, te s razlogom kao čovek, vernik, čest posetilac Studenice, poznavalac njene istorije, značaja i organizacije života u njoj ,koji je među bratstvom kroz godine i decenije stekao iskrene i pouzdane prijatelje, pitam da li nam još samo tako nešto treba na duhovno najosetljivijem mestu – u Manastiru Studenici, majci svih naših svetinja građenoj da spaja nebo i zemlju, da bude lestvica koja vodi ljude sa zemlje ka nebu, da, kako reče jedan visoki crkveni velikodostojnik,slavi Trosunčanog Boga u lepoti Jerusalima…“
Mora da svima bude jasno da Studenica nije ničije v.d. stanje, niti je iko dobronameran za to i kad je iguman u pitanju, odnosno ,,prinudnu upravu“ kako se priča poslednjih dana. Uostalom ona ima Studenički tipik, srpski srednjovekovni dokument iz 13. veka pisan za Manastir Studenicu i najstariji je sačuvani ustav Srpske Pravoslavne Crkve kojim se uređuje poredak i organizacija u monaškoj zajednici Studenice, manastirska uprava, molitve i dr. U Studeničkom tipiku i samo se treba držati onoga što je u njemu napisao Sveti Sava, između ostalog i ovog:
,,Zapovedam, dakle, svima vama od Gospoda Boga Svedržitenja da ovaj sveti manastir bude slobodan od onih koji tu vladaju i da ni pod kim ne bude, osim pod jednom Sveopevanom Bogorodicom Dobrotvorkom i molitvom prepodobnog oca našeg i ktitora i ovim koji u njemu igumanuje.“
Vaša Svetosti, dobro poznajem bratstvo Manastira Studenice; znam da je svaki monah srcem i dušom odan veri i molitvi, da voli Studenicu i moli se da prevaziđemo ovozamaljske teškoće i iskušenja podrazumevajući i sadašnju složenu društveno-političku situaciju u zemlji, da su odgovorni i dostojni da biraju i izaberu svog starešinu. Pomozite im u tome i molite se i za njih i za nas, za mir, razum i ljubav kao što što ste činili do sada, Verujem da ćete na tom putu i misiji naići i na Njegovo Preosveštenstvo Arhiepiskopa i Mitropolita žičkog Gospodina Justina.
Milanko Danilović novinar Kraljevo
