Премијера филма „Дежевске Јеремије“ на РТС-у

15. маја 2017. Култура, Најавe0

У уторак 16.05.2017. године у 18:30 часова, на другом програму РТС-а биће приказан филм  „Дежевске Јеремије“, посвећен обичајима уочи Светог Пророка Јеремије у Подголијским селима.

Филм је снимљен за трајну архиву Радио Телевизије Србије у оквиру серијала „Српски Источници“, у селу Белом Пољу, општина Рашка и селима Дежеви и Врановини, општина Нови Пазар.

Главни уредник је етномузиколог Светлана Азањац, редитељ Слободан Самојловић. Организатори снимања филма су Далибор Тодоровић и Горан Асовић.

Лепо је видети један овакав филм посвећен очувању обичаја и културне баштине Подголијских села. Филм је урађен према етнолошком записивању Далибора Тодоровића из Рашке.

На дан Светог пророка Јеремије (по Јулијанском календару 14. маја) у околини Рашке, група младића и деце се састаје и договара маршуту опхода око села. У подголијским селима Свети пророк Јеремија представља заштитника људи, животиња, куће, окућнице, плодних поља и пашњака од змија. Користећи звона, меденице и неколико дрвених чобанских штапова, они стварају буку и терају змије уз певање обредних песама. Када група стигне испред неке куће у селу, дочекују је домаћин и домаћица. Домаћин их поздравља изговарајући речи „Добродошле Јеремије! Нек’ нас Св. Јеремија сачува и избави од змија.“ Поход се креће око куће (главне зграде у домаћинству) обилазећи је три пута. Приликом обиласка око куће пева се песма у седмерцу „Јеремије у поље“.

Када обиђу три пута око куће певајући ову обредну песму изговарају „Домаћице дај нам дара меса, млека, вуне, пара“. Домаћица дарује групу младића вуном, сувим месом, јајима, сиром… Домаћин даје неку пару. Када обиђу сва домаћинства одлазе у поља певајући: „Нека чују наше гласе докле наша стока пасе“ и „Беште змије зло се спрема у њивама нек вас нема“. Обилазак домаћинстава, засеока и целог села траје до касно увече.

Када се поход заврши групе се окупљају у центру села и пале велике ватре око којих се окупљају сви мештани. Од овог тренутка престаје обичај похода и почиње народно весеље. Свирају свирале, кланети и бубњеви. Играју се традиционалне игре и певају песме.

Обичаје Јеремије, који су се једино задржали у селима подно планине Голије на овај начин биће сачувани од заборава. Мештани који су учествовали у стварању овог значајног пројекта поносни су што ће бити  део богате  историје Дежевског краја познатом по лози Немањића оснивача прве српске државе.

Оно што је карактеристично за ова села јесте, од наравно назива ношње: то су зубун, који се носио у 19. веку код жена, затим корпоран са јелеком код мушкараца, затим велика кабаница, јапунџа, а што се тиче после Другог светског рата-доминирају шајкаче, сако или капут од сукна.

Културно-уметничко друштво Голија свим срцем настоји да аутентичном ношњом, играма и песмама представи изворне обичаје свога краја широм света где наступа.

 

Извор