Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije, uz sasluženje arhijereja Srpske Pravoslavne Crkve, služio je juče u manastiru Studenica opelo novoprestavljenom protojereju-stavroforu dr Vojislavu Bilbiji, dugogodišnjem starešini crkve Svete Trojice u Roterdamu, duhovniku i misionaru koji je decenijama posvećeno služio Crkvi i srpskom narodu u Zapadnoj Evropi.
Njegovoj Svetosti su sasluživali mitropoliti banatski g. Nikanor i mileševski g. Atanasije, kao i episkopi zapadnoevropski g. Justin i jenopoljski g. Nikon.
Obraćajući se nad odrom oca Vojislava, Patrijarh Porfirije je govorio o njihovom dugogodišnjem poznanstvu, zajedničkim susretima i duhovnoj bliskosti, ističući da smrt nije kraj čovekovog postojanja, niti je grob granica života.
„Mi znamo da smrt nije poslednja reč koju čovek može da kaže o sebi. Znamo da grob nije granica našega postojanja. To znamo ne logikom ovoga sveta, ne matematičkim, evklidovskim umom. To znamo srcem, a oruđe koje srce poseduje jeste vera“, poručio je Patrijarh.
Podsetivši na susrete sa ocem Vojislavom još iz studentskih dana, u manastiru Hilandaru, kao i na kasnije susrete u manastiru Kovilj i prilikom osvećenja manastira Presvete Bogorodice Trojeručice u Trešnji, Patrijarh je istakao njegovu nepokolebivu veru, snagu duha i istinsko smirenje.
„Otac Vojislav je zaista bio kao prorok u našem narodu, prorok Mojsije, koji budi i, kako to predivno izreče vladika Justin, arhangel Gavrilo, koji donosi blagu vest tamo gde ne dopire ljudska svetlost“, rekao je Patrijarh Porfirije.
Posebno je naglasio da je otac Vojislav čitavim svojim bićem služio Hristu i Crkvi, postavljajući ih u središte svog života. Podsetio je i na njegovu neprestanu brigu o jedinstvu srpskog naroda, praštanju i međusobnom izmirenju.
„Njegova poruka našem narodu, koju je neprestano izgovarao, bila je poruka o jedinstvu, o tome da smo potrebni jedni drugima i da treba da se mirimo. Jer kako možemo imati mir Hristov ako nismo mirni među sobom, ili se bar ne trudimo da se izmirujemo, da praštamo i tražimo oproštaj jedni od drugih“, istakao je Patrijarh.
Na kraju besede, Patrijarh Porfirije je izrazio uverenje da je Crkva dobila još jednog molitvenika pred Gospodom, moleći se da Gospod ocu Vojislavu podari Carstvo nebesko i život večni.
Nad odrom oca Vojislava besedio je i Njegovo Preosveštenstvo Episkop zapadnoevropski g. Justin, koji je posvedočio o njegovom svešteničkom putu, misionarskom radu i nesebičnom služenju ljudima.
Podsetio je da je otac Vojislav, rođen 1942. godine u Bosanskom Grahovu, životni put započeo kao stomatolog, da bi potom svoje prizvanje i život u potpunosti posvetio Hristu i Crkvi. Posle đakonske službe primio je sveštenički čin i preuzeo pastirsku brigu o parohiji Svete Trojice u Roterdamu, gde je decenijama okupljao i duhovno krepio srpski narod.
Episkop Justin je posebno istakao njegove odlaske u Hag, gde je posećivao srpske zatočenike, ispovedao ih, pričešćivao, molio se sa njima i pružao im duhovnu utehu.
„Otac Vojislav je znao da Crkva ne prestaje na svojim vratima. Crkva ide i u bolnice, i u izbegličke domove, i u zatvore, i u svaku ljudsku samoću, jer tamo gde je čoveku najteže, tamo je i mesto Hristovog služenja“, poručio je vladika Justin.
Govoreći o ocu Vojislavu kao čoveku izuzetnog umetničkog dara, podsetio je na njegov rad u duborezu, crkvenom slikarstvu i obradi dragocenih metala, a naročito na izradu kivota za mošti prepodobne Anastasije Srpske i Svetog Simeona Mirotočivog.
Episkop Justin je istakao da su njegova dela ostavila trajan trag, ali da je najveće svedočanstvo njegovog života briga o ljudima i duhovna pomoć koju im je pružao.
Opraštajući se od oca Vojislava u Studenici, vladika Justin je naglasio duboku simboliku njegovog počinka u ovoj svetinji, u čijem je duhovnom nasleđu i sam ostavio vidljiv trag svojim umetničkim radom.
Nakon opela, protojerej-stavrofor dr Vojislav Bilbija sahranjen je na manastirskom groblju Manastira Studenica. Nad njegovim grobom, od svog oca, sveštenika i duhovnika, besedom se oprostio i njegov sin, sveštenik Jovan Bilbija, uputivši poslednje reči oproštaja sveštenoslužitelju i rofitelju koji je svoj život posvetio Hristu, Crkvi i bližnjima.