Планинска река Студеница, која протиче у непосредној близини средњовековног истоименог манастира извире на надморској висини око 1600 м где се налазе изворишта Црне реке и Студенца од којих настаје река Студеница.
Горњи ток Студенице се одликује великим падом, па је корито реке доста уско са многобројним брзацима, слаповима и тек по неким виром. Код села Девићи у Студеницу се улива Брусничка река. Даље се пробија између планина Голије и Радочела формирајући предивну клисуру, све до ушћа у реку Ибар код места Ушће.
На око 12 км узводно од Ушћа на платоу изнад реке налази се манастир Студеница који се од 1986. године налази на листи светске културне баштине. Оснивач Лавре Студеничке је Свети Симеон Мироточиви (крај 12. века), а задужбина је родоначелника династије Немањића Стефана Немање. Манастир је временом постао веома важан духовни центар са огромним утицајем на културни и друштвени развој средњовековне Србије. У близини манастира се налази хотел и манастирски конак где се могу сместити сви туристи (пожељно је да се претходно најави посета и резервише смештај) који желе да посете овај крај.
Узводно од манастира, река Студеница је изузетно занимљива за све љубитеље риболова на поточну пастрмку. Река је снажног протока. Дуга нешто мање од 60 км, ширина речног корита варира од три метра у горњем до 15 м у средњем и доњем току, где вирови достижу дубину и преко три метра.
Студеница је изразито салмонидног карактера а поред поточне пастрмке има и услова за опстанак липљена (са овом рибом река је порибљена у неколико наврата). Нажалост, ова риба је веома ретка, док је популација поточне пастрмке значајна, али знатно испод капацитета ове моћне планинске воде.
Извор: Србију волимо