У прошлогодишњу реконструкцију камених стаза, прилаза и постављање осветљења уложено осам милиона динара
После вишедеценијског пропадања од зуба времена, а делом и због хроничне беспарице, средњовековна тврђава Маглич у Ибарској клисури надомак Краљева, захваљујући реконструкцији пешачких стаза и прилаза крајем прошле године, постала је много приступачнија културно-историјска и туристичка дестинација.
Ревитализација средњовековног града, у народу познатог и као „Јеринин град“, мада га „проклета“ Јерина (односно Ирина), жена деспота Ђурђа Бранковића – није ни градила, започета је 2011. године према пројекту Републичког завода за заштиту споменика културе. У првој фази обновљене су дрвене шетне стазе и степеништа на бедемима, израђена је нова ограда и замењена оштећена међуспратна конструкција у кулама. У другој фази коју је са осам милиона динара финансирало Министарство трговине, туризма и телекомуникација, крајем прошле године завршена је камена стаза у дужини од 180 метара која знатно олакшава прилаз тврђави, у бедеме су уграђени дискретни лед лампиони, а постављена су и четири одмаралишта – видиковца са дрвеним клупама.
– Изградњом прилазних пешачких стаза посетиоцима је олакшан приступ са магистралног пута узвишицом од Ибра до утврђења међу чијим се кулама, Јелени Анжујској у част, већ 23 године одржавају „Дани јоргована“, а испод зидина традиционално сплаварење Ибром, популарни „Весели спуст“ – каже Драган Рајичић из краљевачке Туристичке организације.
Иако не постоје прецизни подаци, средњовековни Маглич на оштрој окуци реке Ибар и надморској висини од 150 метара, саграђен је средином 13. века након пустошења Татара који су протутњали овим подручјем остављајући за собом пустош. Претпоставља се да је због тога краљ Урош Први започео његову изградњу како би пре свега од евентуалних нових најезди заштитио оближње манастире Жичу, Студеницу и Сопоћане.
– Маглич касније постаје резиденција архиепископа Данила Другог који је 1335/6. саградио цркву Светог Ђорђа, а уз њу и велику камену палату којом је заменио првобитне дрвене и скромне војничке конаке – прича Војкан Трифуновић, историчар из Краљева. – Како се тежиште немањичке државе померало ка југу, према Косову и Македонији, Маглич је као утврђење у срцу државе и далеко од граница изгубио стратешки положај. Претпоставља се да је био насељен српском војском до Косовске битке.
После пада српске Деспотовине под турску власт, у Маглич се смешта турска посада и он постаје средиште војно-административне организације ове области надомак царског друма Дубровник-Цариград.
– То је Магличка нахија која се простирала од Пожеге и Чачка, све до Трстеника и Копаоника. Турска посада се у Магличу први пут помиње 1516. али је несумњиво да је тамо била смештена и раније. Те године турска посада се састојала од двадесетак људи на чијем је челу био извесни диздар Хамза. Готово све до Другог српског устанка Маглич је био важно стратешко утврђење, неприступачан због високих литица са три стране и никада војно освојен, али убрзо губи свој значај – додаје Трифуновић.
Најзначајније грађевине Маглича, данас у рушевинама, према Трифуновићевим речима су палата за саборе и пријеме и црква Светог Ђорђа наспрам ње. Палата је дугачка 17, а широка 7,4 метара, са подрумом у који се улази степеницама, а од некадашње цркве остао је очуван само јужни зид.
– Порекло имена тврђаве није познато, али највероватније има везе са маглом која се често у кишним данима шири долином Ибра – наглашава Трифуновић. – Тако је настала и локална легенда о топоту коња и звецкању витешких оклопа који се, како су некада причали мештани овог краја, чују када се над Ибром спусти густа магла.
Иако се налази на територији Краљева, о средњовековном Магличу који је утврђен за непокретно културно добро-споменик културе од изузетног знаја, стара се Републички завод за заштиту споменика културе.
– Последња озбиљна рестаурација и конзервација урађена је средином осамдесетих година прошлог века, али у односу на друге средњовековне тврђаве по Србији, Маглич је још увек добро очуван културно-историјски споменик – каже Иван Милуновић, директор Завода за заштиту споменика културе у Краљеву.
Висећи пешачки мост којим се са оближње магистрале прелази на десну обалу Ибра ка тврђави, одлуком надлежне инспекције нема употребну дозволу. Недоумицу свима који желе да посете тврђаву ствара табла са натписом „Забрањена употреба моста“…
– Реконструкција висећег моста је још један од предуслова да Маглич постане права културна, историјска и туристичка дестинација и, како сазнајем, тај пројекат је у овогодишњем плану краљевачког Јавног предузећа за уређење грађевинског земљишта – каже Драган Рајичић из ТОК.